Odlazeći izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak rekao je da EU namerava ponovo da pokrene razgovore na nivou lidera, posle izbora na Kosovu i ocenio je da je dijalog u boljem stanju nego kada je počeo njegov mandat u proleće 2020, ali da normalizacija odnosa nije napredovala.
– Nova visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas je jasno rekla da će ona biti uključena direktno i da ona želi da vodi taj proces. Priprema se pozicija EU, predlog i za jednu i za drugu stranu – rekao je Lajčak.
On je dodao da će njegov naslednik Peter Sorensen, koji je, kako je dodao, iskusan diplomata i dobro poznaje Balkan, biti tu da pomogne Kaji Kalas u tom poslu.
Sorensen stupa na dužnost 1. februara, a mandat će mu trajati 13 meseci.
Lajčak je rekao da se proširenje vratilo na dnevni red EU, i da je to danas jedan od njenih prioriteta.
– Ova komisija je komisija proširenja. Aktivno se sprema za to, imamo neke nove instrumente kao što je fazna integracija, plan rasta za Zapadni Balkan – rekao je Lajčak i dodao da su bile potrebne dve godine da se ubede partneri na Zapadnom Balkanu da je proširenje ovog puta stvarno ozbiljna namera EU.
Lajčak je rekao i da je važno da perspektiva ulaska u EU bude vidljiva, i da iako se ona izgubila poslednjih godina da je ponovo tu.
Razlog jeste geopolitički, rat u Ukrajini i spremnost EU da otvori vrata za Ukrajinu čime se ponovo otvaraju vrata i za države Balkana.
On je rekao da je geopolitika „stvorila sadašnji trenutak ali da geopolitika neće dovesti pojedine zemlje u EU“, već je sada pitanje koja zemlja će iskoristiti taj trenutak da završi posao i uđe u EU „dok su vrata otvorena“, jer, kako je dodao, vrata „neće biti otvorena zauvek“.
Smatra da je Srbija ozbiljna zemlja sa velikim potencijalom, da je bila blizu otvaranja klastera 3 u decembru i da se taj proces nastavlja, te da je bitno da se ispunjavaju uslovi iz pregovaračkog okvira.
Ocenio je da je dijalog u boljem stanju nego kada je počeo njegov mandat u proleće 2020. godine, ali da normalizacija odnosa nije napredovala.
– Najvažniji rezultat (dijaloga) je tzv. Ohridski sporazum o putu prema normalizaciji koji smo postigli u februaru i martu 2023. To je putokaz prema normalizaciji koja je u interesu svih. Na žalost, iako je dijalog u mnogo boljem stanju nego pre početka mog mandata, normalizacija nije – rekao je Lajčak.
Kao razlog za neuspeh u primeni sporazuma iz Brisela i Ohrida, Lajčak navodi „ogromno nepoverenje između dve strane“, nasilje u Zvečanu i „teroristički akt“ u Banjskoj tokom 2023. godine, kao i seriju jednostranih poteza Prištine na štetu srpskog stanovništva na KiM.
Rekao je da umesto da se EU bavi normalizacijom bavila se brojnim krizama i deeskalacijom.
Rekao je da nisu suštinski uspeli da uđu u proces implementacije sporazuma a da je glavni razlog nedostatak poverenja između dve strane u dijalogu, i nedostatak poverenja, da će, ako jedni urade ono što se traži od njih, dobiti ono što je obećano.
Lajčak je priznao da je 2024. dijalog izgubio dinamiku i da nije bio glavni prioritet lidera u godini koja je bila izborna i u Evropi i u Americi.
Nije želeo da ulazi u spekulacije kakav će odnos prema dijalogu imati administracija novog predsednika SAD Donalda Trampa ali je rekao da i demokrate i republikanci znaju da je evropska perspektiva jedina pozitivna perspektiva za Balkan i da nikad nisu osporili da je njihova uloga da u tome pomognu, i da očekuje da će to biti slučaj i u narednim mesecima.
– Bitno je da se što brže uspostave kontakti na nivou EU i SAD i da se postigne dogovor o zajedničkom nastupu ka Zapadnom Balkanu, gde EU treba da vodi, iz objektivnih razloga, ali da može da se oslanja na podršku i razumevanje Amerike – rekao je Lajčak.
On smatra da trenutna politička kriza u Srbiji treba da se reši dijalogom domaćih aktera, da se pokaže dobra volja i poštuju demokratski principi vladavine prava. Izrazio je uverenje da Srbija ima potencijal da probleme reši vlastitim snagama i krene dalje.
