Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula izjavio je da možda može da pomogne da Srbija izađe iz stanja stagnacije na evropskom putu, ali je naveo da je za to potrebna i visoka usklađenost Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
Komentarišući odbijanje pojedinih članica EU da daju „zeleno svetlo“ za otvaranje pregovora o Klasteru 3 u pristupnim pregovorima sa Srbijom, Picula je rekao da je za države kandidate za prijem u EU, poput Srbije, važna usklađenost sa ključnim parametrima u pristupnim pregovorima.
– Bez obzira na sadržaj konkretnog klastera, iznad pregovora sa državom kandidatom uvek lebde političke procene koliko je ona usklađena s ključnim parametrima pregovora. U procesu evrointegracija Srbije postoje ozbiljne zamerke na opštu neusklađenost u ključnim parametrima sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU – kazao je Picula, evroposlanik Socijaldemokratske partije Hrvatske.
Upitan da li zna zašto je Hrvatska među članicama EU koje se protive otvaranju pregovora o Klasteru 3 u pregovorima sa Srbijom, Picula je rekao da mu „nisu poznati detalji“, ali je ukazao da su pre mesec dana mnoge zemlje „pominjale nedovoljne rezultate u vladavini prava, slobodi medija i dijalogu s Kosovom“.
– Tada je sedam zemalja odbacilo predlog Mađarske (za otvaranje pregovora o Klasteru 3), a kao glavni razlozi su navedeni neusklađenost sa spoljnom politikom EU i sankcijama Rusiji, na neki način nejasna geopolitička opredeljenost Srbije i naravno problemi u vladavini prava i odnosima s Prištinom. Mislim da se za mesec dana ništa nije promenilo – rekao je on.
O mogućnosti da EU otvori Klaster 3 u pregovorima sa Srbijom do kraja godine, Picula je kazao da je „vremena sve manje“ jer bi međuvladina konferencija, „ako je uopšte bude“, trebalo da bude između 16 i 20. decembra.
Naveo je da je „dobro“ što je Srbija članicama Evropske unije dostavila neformalni dokument sa listom koraka koje namerava da preduzme u kratkom roku, kako bi podstakla odluku o otvaranju pregovora o Klasteru 3, ali je dodao da je „teško proceniti koliko je to moguće realizovati u kratkom roku i koliko to može da utiče na raspoloženje onih koji pregovaraju sa Srbijom“.
Među koracima koje je Srbija u „non-pejperu“ najavila za početak decembra, su revizija biračkog spiska u skladu sa preporukama Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), pokretanje procedure za izbor novog saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), uvođenje viza za treće zemlje u skladu sa viznom politikom EU i puna operativnost gasnog interkonektora sa Bugarskom, javio je RTS, pozivajući se na diplomatske izvore u Briselu.
Klaster 3 (Konkurentnost i inkluzivni rast) obuhvata osam poglavlja, od kojih je pet otvoreno pre nego što je uveden koncept klastera: Ekonomska i monetarna politika (Poglavlje 17), Preduzetništvo i industrijska politika (20), Nauka i istraživanje (25), Obrazovanje i kultura (26) i Carinska unija (29). Na otvaranje čekaju tri poglavlja: Informaciono društvo i mediji (10), Poreska politika (16) i Socijalna politika i zapošljavanje (19).
