U svega dva dana Srbi, sa dva različita kraja Kosova i Metohije, izašli su na ulice tri puta, a na to ih je muka naterala.
Za Srbe u Pasjanu kod Gnjilana kap je prelila čašu kada im je tzv. Kosovska policija pohapsila petoricu sugrađana, ni krive, ni dužne. Na severu, u Kosovskoj Mitrovici više hiljada Srba je odlučilo da kaže ne otvaranju glavnog mosta na Ibru za koje se Priština sprema, a potom i zbog hapšenja Aleksandra Arsenijevića i Stefana Veljkovića iz SD-a, koji su se pobunili što su radnici prekrečili srpske zastave oslikane na zidu kod mosta na Ibru. Za sagovornike „Vesti“, protesti su pokazatelj neslobode i diskriminacije srpske zajednice ma gde živela na prostoru Kosmeta.
Najjače tačke
Docent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici Duško Čelić kaže da su ovi protesti odraz porazne slike o širenju aparhejda prema srpskoj zajednici u južnoj pokrajini.
– Mislim da nije prejako reći da je to nastavak politike sve manje skrivenog aparthejda prema Srbima kada je reč o ljudskim pravima. Srbi ih na KiM ne samo da ih ne uživaju, već su im ta ljudska prava sistematski ugrožava od Priština i samoproklamovane vlasti. Praktično su ovi događaji porazna slika tog aparthejda koji se sprovodi iz Prištine prema Srbima na KiM – navodi Čelić za „Vesti“.
Ističe da nimalo slučajno za nove provokacije privremenih institucija u Prištini nisu odabrani sever KiM i Kosovsko Pomoravlje.
– To su, još uvek, dve najjače sredine u kojima srpski narod još nije strateški poljuljan da se iseli. I, verovatno da su to sada dve napadne tačke Prištine i Kurtija. Nije slučajnost da je vremenski koindiciralo nasumično hapšenje ljudi u Kosovskom Pomoravlju i pritisak da se otvori most na Ibru. Ako gledamo širu sliku to je deo konstantnog pritiska Prištine, sistematskog, na preostali srpski narod – kaže on.
Dva nivoa napada
Novinar i književnik iz Gračanice Živojin Rakočević kaže za „Vesti“ da su protesti Srba u Pasjanu i u Kosovskoj Mitrovici reakcija na dva nivoa napada i procesa koji se kontinuirano dešavaju na KiM.
– Prvi nivo je institucionalna represija koja kulminira policijskom okupacijom severa. Drugi nivo je hapšenje nevinih ljudi i protest u Pasjanu, održan zbog strašnih posledica koje ostavlja ovakva vrsta progona nevinih, koji su zapravo politički zatvorenici – naglašava on.
Prema njegovim rečima predstavnici međunarodne zajednice na KiM su dobro upoznati sa svim problemima srpske zajednice, ali ništa ne preduzimaju zato što je ona „žrtvovala slobodu Srba“.
– Međunarodna zajednica, ma šta to bilo, ne želi nikakve ogrebotine na terenu, ona je žrtvovala našu slobodu. Albanci to doživljavaju kao slabost i neće se zaustaviti sve do konačnog obračuna. Međutim, trpljenje Srba i njihova baština nadživeće i pobediće sve ove loše i nedemokratske procese – poručuje Rakočević.
Profesor istorije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici Luka Jovanović ističe da su protesti Srba na KiM jedan od poslednjih narodnih vapaja međunarodnoj zajednici, režimu u Prištini i Vladi u Beogradu.
– Višedecenijski težak položaj srpskog naroda na KiM je dodatno zakomplikovan poslednjih godina, pa su nesigurnost i strah za golu egzistenciju postali normalni – naglašava Jovanović.
Pravci represije
Živojin Rakočević kaže da postoji i treći magistralni pravac represije.
– On je vezan za Srpsku pravoslavnu crkvu i kulturno nasleđe. Protesti u Kosovskoj Mitrovici i Pasjanu kod Gnjilana, su na širem planu, zapravo pokazatelj da je nesloboda i diskriminacija sa juga KiM prešla na sever i da, nažalost, postajemo isti u neslobodi – naglašava Rakočević.
Poruka svetu
Luka Jovanović ističe da su Srbi, i sa juga i sa severa KiM, na demokratski način pokušali da skrenu pažnju međunarodne javnosti.
– Istovremeno, su pokušli da pošalju opomenu Prištini da Srba na KiM ima još dosta, da su ujedinjeni i da neće biti slomljeni suludim akcijama prištinskog režima. Poslednji protesti su upravo poneli te poruke: narodno jedinstvo, vera u konačnu pravdu i mir za sve građane – ističe on.
