Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko reagovao je na izjavu američkog amabasadora u Beogradu Kristofera Hila o Kosovu, postavljajući pitanje – ako dođe do „defakto“ priznanja koje podrazumeva i članstvo Prištine u UN, da li postoji ikakva druga opcija za kosovsko rešenje osim „dejure“ priznanja, uz konstataciju da je „farisejstvo evidentno“.
Bocan-Harčenko u komentaru objavljenom na sajtu Ambasade Rusije navodi da je očigledno da Priština, uz puno potpomaganje od strane svojih spoljnih pokrovitelja, ne želi ni da čuje za ispunjenje bilo kojih ranije preuzetih obaveza bez garancija priznanja svoje nezavisnosti od strane Beograda.
„Pokušavaju da nateraju Srbiju da se pomiri sa gubitkom dela svoje teritorije – Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija – i proterivanjem srpskog stanovništva odatle. Takvu samovolju pravdaju ozloglašenim ‘poretkom zasnovanim na pravilima'“, konstatuje ruski ambasador.
Prema njegovim rečima, licemerne su izjave o „normalizaciji između Beograda i Prištine“, jer se u njima, kaže, čita ultimativan i destabilizujući zahtev.
Dodaje da takav pristup nema nikakve veze sa izgradnjom mira i bezbednosti na Balkanu.
„Retoričko pitanje: ako dođe do ‘defakto priznanja’, koje podrazumeva i članstvo Prištine u UN, da li postoji ikakva druga opcija za kosovsko rešenje osim ‘dejure’ priznanja pokrajine? Farisejstvo je evidentno“, konstatuje Bocan-Harčenko.
On je naveo i da je Hil počeo da javno definiše kriterijume na osnovu kojih bi mogle da napreduju evropske integracije Srbije, čime je, za Bocan-Harčenka samo potvrdio da se prave perspektive pojedinih kandidata za ulazak u EU danas određuju „ne u Evropi, već preko okeana“.
„Ali, ni to nije sve. Kao i u mnogim drugim slučajevima, ono što je američki diplomata rekao jeste samo nespretan pokušaj da se prikriju prave neprijateljske namere ‘kolektivnog Zapada’ prema Srbiji i Srbima, koje su se jasno manifestovale, na primer, u guranju u maju ove godine cinično-antisrpske rezolucije Generalne skupštine UN o Srebrenici, protiv koje je glasala Rusija i od koje se u raznim oblicima distancirala većina država članica UN“, naveo je Bocan-Harčenko.
