U autorskom tekstu za Jerusalim post, Novinar iz Njujorka i nekadašnji savetnik Benjamina Netanjahua Majkl Frojnd izjavio je da izglasavanje rezolucije u Srebrenici u Generalnoj skupštini UN „balkanska greška epskih razmera“ koja nosi rizik da otvori Pandorinu kutiju sličnih rezolucija u svetu,
Tekst prenosimo u celosti:
S obzirom na ratove koji besne na Bliskom istoku i u Ukrajini, nije iznenađujuće da bi tinjale tenzije na Balkanu uglavnom ostale neprimećene. Međutim, nepažnja prema regionu koji je u prošlosti izbio u širok sukob nosi i svoju opasnost, a to bi uskoro moglo biti stavljeno na probu.
U trenutku pisanja ovog teksta, Generalna skupština UN-a trebalo je da glasa ove nedelje o nacrtu rezolucije čiji su kosponzori SAD, Nemačka i drugi, a kojom bi se formalno priznao masakr više od 8.000 muslimana u Srebrenici u Bosni i Hercegovini u julu 1995. Hercegovina kao čin genocida. Predloženi tekst bi takođe odredio 11. jul kao godišnji Međunarodni dan razmišljanja i sećanja na ubistva.
Iako su ratni zločini počinjeni u Srebrenici po svemu sudeći užasni, oni ne predstavljaju genocid, kako je istakao poznati lovac na naciste Efraim Zurof iz Centra Simon Vizental.
Štaviše, ova rezolucija nikako ne bi mogla doći u gorem trenutku za Balkan. Oni koji stoje iza ove inicijative možda imaju najbolje namere, ali bespotrebno antagoniziraju Srbiju i rizikuju da destabilizuju ceo region.
Osim toga, usvajanje rezolucije u sadašnjem obliku moglo bi se pokazati izuzetno štetnim za Izrael i druge zapadne zemlje.
Balkan je već na ivici, uglavnom zahvaljujući provokativnim nastojanjima Kosova da dobije međunarodno priznanje kao nezavisna država. Kosovo, pokrajina Srbije i kolevka njene civilizacije, nezakonito je i jednostrano proglasilo nezavisnost u februaru 2008. godine, što vlasti u Beogradu odbijaju da priznaju.
To nije sprečilo Kosovo da vodi međunarodnu kampanju za učvršćivanje svoje pozicije. Pre samo nekoliko nedelja, Parlamentarna skupština Saveta Evrope glasala je za preporuku da Kosovo bude pozvano da postane članica, što je razbesnelo Srbe, koji takve gestove vide kao pokušaj autsajdera da im nametnu rešenje bez njihovog pristanka. .
U ovom kontekstu, odluka Bajdenove administracije da sada krene naprijed sa rezolucijom UN-a o događajima koji su se desili u bosanskom ratu prije skoro 30 godina je u najmanju ruku čudna. To bi predstavljalo balkansku grešku epskih razmera. Tokom rata u Bosni, od 1992. do 1995. godine, djela okrutnosti i brutalnosti činile su sve strane: i Srbi, i bosanski Muslimani, i Hrvati.
Iako je Srebrenica najpoznatija, teško da je to jedini primjer čovjekove sposobnosti za nečovječnost. Nakon izbijanja rata, UN su osnovale Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju, koji je kasnije osudio zvaničnike bosanskih Srba za njihove akcije u Srebrenici.
Kasnije je takođe proglasilo šest visokih hrvatskih zvaničnika krivim za ratne zločine i zaključilo da je hrvatska vlada vodila zločinačku politiku etničkog čišćenja.
Stoga, izdvajajući ono što se dogodilo u Srebrenici, ignorišući druge strahote bosanskog sukoba, UN implicitno sugerišu da su samo Srbi bili počinioci, a svi ostali žrtve.
Ovo ne samo da je istorijski pogrešno, već efektivno zabeljuje mnoge zločine koje su počinile vlasti bosanskih Muslimana i Hrvatske.
Teško da je to pobednički recept za izgradnju većeg razumevanja u regionu.
Tokom godina, bilo je važnih koraka ka pomirenju. 2015. godine, na primer, predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio je selo Potočare u Bosni, gde se nalazi spomen obeležje Srebrenica, da oda počast žrtvama. On je najavio i da će Srbija donirati pet miliona dolara za razvojne programe opštine Srebrenica.
Konkretne mere kao što su ove, a ne rezolucije UN donete u nekoj dalekoj komori, jedini su način da se zaista dođe do iskrenog istorijskog obračuna. Umesto da žuri da glasa o jednostranoj rezoluciji, Generalna skupština je trebalo da teži formulisanju sveobuhvatnijeg teksta zasnovanog na konsenzusu svih uključenih strana.
Svaka rezolucija koja nastoji da obilježi zločine rata u Bosni 1990-ih zahtijeva pažljivo razmatranje složenosti sukoba. Ako se to ne učini, moglo bi da izazove izbijanje neprijateljstava koja nisu ni u čijem interesu.
Uoči predstojećeg glasanja, Milorad Dodik, predsjednik Republike Srpske, jedne od tri konstitutivne države u bosanskohercegovačkoj federaciji, upozorio je da “Bosna i Hercegovina možda neće preživjeti” usvajanje rezolucije UN.
Kao odgovor, američka ambasada u Sarajevu je saopštila da svaki pokušaj razbijanja Bosne „neće biti tolerisan“. Ovo samo služi da podvuče koliko su visoki ulozi.
Štaviše, očigledno je da će usvajanje rezolucije kojom se Srebrenica označava genocidom predstavljati presedan i otvoriti put neprijateljima Izraela za slične diplomatske napade na jevrejsku državu bez obzira na činjenice.
A šta sprečava da rezolucije takođe ciljaju na američko bombardovanje Hirošime i Nagasakija ili sravnjivanje Drezdena od strane saveznika tokom Drugog svetskog rata?
Dakle, Srebrenička rezolucija otvara Pandorinu kutiju koja nije u interesu Izraela, niti interesu Zapada.
U svakom slučaju, varvarstva iz prošlosti treba da budu obeležena kako se ne bi zaboravila. Ali ništa manje važno je to učiniti na način koji odražava prošlost, a ne iskrivljuje je, i koji postavlja pozornicu za bolju, a ne gorčiju budućnost.
