I SAD i vodeće zemlje EU su za članstvo Kosova u Savetu Evrope, s tim što Amerikanci misle da je nepotrebno sada nagrađivati Aljbina Kurtija uoči izbora, i zbog svega onoga što se dešava prema srpskoj zajednici na Kosovu.
Veruju i da ta šargarepa ne bi trebalo da se daje dok se ne ispune uslovi koji se tiču eksproprijacije i Zajednice srpskih opština, jer ovako ispada da se Kosovo nagrađuje bez obzira na protivljenje prema Vašingtonu, kaže za Kosovo onlajn docent na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić.
Na pitanje da li postoje dve politike Zapada oko prijema Kosova u međunarodne organizacije ili je na delu strategija „dobrog i lošeg policajca“, pošto su se uoči glasanja u Političkom komitetu Parlamentarne skupštine Saveta Evrope o zahtevu Kosova da postane njihov član čuli različiti glasovi iz Vašingtona i Berlina, Surlić kaže da Zapad u ovom trenutku ima dve različite strategije, ali – za isti cilj.
– Nemci, Francuzi i Britanci su ujedinjeni u tome da Kosovo treba podržati na međunarodnom planu, da je to akt dobre volje i da će se na taj način izvršiti još veći pritisak na Beograd da prihvati Kosovo na međunarodnom planu i članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama. To su zapravo različita čitanja: Nemci i Francuzi su ujedinjeni u tome da će, ukoliko se Kosovu pruži više prostora na međunarodnom planu, to otkočiti diajlog i da će na unutrašnjem planu Srbi imati veća prava, dok Amerikanci nisu ubeđeni u to, a i na terenu se pokazalo da diskriminatorne mere Prištine mogu trajno da ugroze egzistenciju srpske zajednice na Kosovu – ukazao je Surlić.
Pomoćnik državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja Džejms O’Brajen, podsetimo, izjavio je da je napredak sa primenom dogovora o ZSO ključni element da bi Priština dobila ono što želi „a to je članstvo u međunarodnoj instituciji“, dok je predsednik Odbora za spoljne poslove nemačkog Bundestaga Mihael Rot naveo da su „dodatni uslovi koje SAD nameću Kosovu za ulazak u Savet Evrope nepravedni“ i da takav pristup SAD prema Kosovu mora da prestane.
