Srećko Đukić, bivši diplomata i član Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, ocenjuje da bez obzira na nedavnu najavu, pitanje priznanja Kosova još dugo neće biti tema za Ukrajinu.
– Tako nešto nije pitanje tekuće ili kratkoročne politike Ukrajine. To pitanje će sačekati da se razreše stvari između Beograda i Prištine ili da se razreše stvari u samoj Ukrajini – ističe Đukić za Kosovo onlajn.
Naglašava da je i za Ukrajinu i za Srbiju važno da slede politiku uvažavanja teritorijalnog integriteta.
– Bitno je i za nas, ali bitno je i za Ukrajinu da se održi sadašnji status, jer je u pitanju principijelni stav podržavanja zemlje kojoj je ugrožen teritorijalni integritet, dakle nepriznavanje Kosova. Srbija je, ipak, u svim rezolucijama koje su usvojene u UN, a mislim da ih ima šest ili sedam, podržala teritorijalni integritet Ukrajine – naglašava Đukić.
Objašnjava da je za Srbiju veoma važno da Ukrajina ne promeni svoj stav zato što bi to moglo da proizvede lančanu reakciju u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza.
– Bitan momenat za razumevanje ukupne situacije u srpsko-ukrajinskim odnosima i zašto je važno da Ukrajina ne prizna Prištinu jeste i činjenica da bi to bila prva zemlja sa postsovjetskog prostranstva, ako izuzmemo tri pribaltičke države, koja bi priznala Kosovo kao nezavisnu državu – kaže Đukić.
Najavu ambasadora Ukrajine u Tirani Vladimira Škurova da bi ova zemlja mogla da promeni svoj stav i da je “priznanje Kosova samo pitanje vremena”, Đukić tumači kao “dosta slobodno i široko tumačenje moguće politike Ukrajine prema Srbiji”.
– Ta tema jeste otvorena u ukrajinskoj javnosti. Bilo je govora ne samo u medijima, već i u Vrhovnoj radi i još kod nekih ličnosti. To je nešto što, na kraju krajeva, mora da izbije na dnevni red. Međutim, objektivno posmatrajući, to nije tema koja je aktuelna niti je tema koja će biti uskoro razmatrana u tom smislu da bi Ukrajina mogla da prizna Kosovo kao nezavisnu državu. Iz više razloga. Pre svega to je principijelan, načelan stav. I jedna i druga zemlja se bore za svoju teritorijalnu celovitost i svakako da Ukrajina, bez obzira koliko ima na svojoj strani moćne saveznike koji objektivno Srbiji nisu saveznici, ne bi izlazila iz tog okvira – uveren je Đukić.
Navodi da je Srbija važan činilac za Ukrajinu i da je to potvrđeno i kroz Deklaraciju koja je usvojena na Samitu Ukrajina – Jugozapadni Balkan u Tirani, ali i u razgovoru koji su tamo imala dva predsednika, Aleksandar Vučić i Vladimir Zelenski.
Upitan koliko je za Srbiju otežavajuća okolnost što je zauzela neutralan stav prema ratu u Ukrajini, Đukić odgovara da je srpska pozicija previše komplikovana, a da je pitanje ko kako tumači tu neutralnost.
– Zavisi ko i kako posmatra. Mislim da je potrebno da srpska politika bude aktivna na svim pravcima i domenima, uključujući i ukrajinsko-ruski rat. Tu se teško može reći da Srbija ima neutralni status. Rekao bih da je srpska politika više vezana za rusku politiku i uverenje da se preko te čvrste veze sa Moskvom čuva status Kosova i Metohije i da je u tom smislu pitanje srpsko-ukrajinskih odnosa potisnuto u drugi plan, odnosno da je naša politika prema Ukrajini nedovoljno aktivna – kaže Đukić.
Upitan da li izjavu ukrajinskog ambasadora treba tumačiti kao moguću najavu otvaranje diplomatske misije ove zemlje u Prištini, Đukić kaže da je to moguće i da pritom ne bi bilo „ništa neobično“.
– Ali Ukrajina time ne bi nešto posebno dobila. Moguće da bi to značilo za Prištinu, s obzirom da je ona potpuno stala na stranu Ukrajine – navodi Đukić i podseća da slične misije, ispod nivoa ambasada, u Prištini imaju i mnoge druge države koje nisu priznale nezavisnost Kosova, kao što su Rusija, Kina,Grčka i niz drugih zemalja.
