Dr Dario Vidojković, istoričar iz Regenzburga, smatra za „Vesti“ da sve učestalije negativne istupe političara iz Nemačke, ali i iz drugih članica EU, usmerene prema rukovodstvu Srbije, treba posmatrati u sklopu „šireg konteksta globalne situacije“. A to je, kako je rekao, isključivo u funkciji maksimalnih pritisaka da Beograd „preokrene svoju nacionalnu politiku“.
Širi kontekst
– Moramo posmatrati situaciju u širem kontekstu tekuće globalne situacije. Sada su tema protekli izbori u Srbiji, ali to je samo povod kako bi se izvršio pritisak na, iz nemačkog ugla, „neposlušne“ vlasti u Beogradu. Ključ je u stavu prema Rusiji, ali i prema pitanju Kosova i Metohije. Od Srbije se ne traži samo uvođenje sankcija Rusiji već i da se otvoreno uključi u front protiv te zemlje. Istovremeno, od Beograda se očekuje ne samo da de fakto, već i da de jure prizna lažnu, kvazidržavu Kosovo – ocenio je Vidojković.
O „geostrateškim ciljevima EU“ u ponedeljak je govorila i nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok. Ona je uoči posete Crnoj Gori i BiH izjavila da je s obzirom na ruski uticaj, geopolitička neophodnost podrška državama Zapadnog Balkana na putu u EU.
„Činjenica da svim snagama podržavamo države u regionu na njihovom putu ka EU, postala je geopolitička neophodnost. Posebno s obzirom na brutalni imperijalizam Rusije“, rekla je Berbokova i pozvala na zajedničke napore za zatvaranje bokova koje bi Rusija mogla da iskoristi za destabilizaciju, dezinformacije i infiltraciju.
Spisak uslova
Za dr Vidojkovića ovi uslovi su do sada pravdani „usklađivanjem sa spoljnom politikom Unije“, uključujući i obavezu Srbije da prizna samoproklamovano Kosovo.
– Međutim, prećutkuje se da pet članica EU nisu priznale tzv. Kosovo. I šta ćemo sad? – zapitao je naš sagovornik.
Naglašava da se spisak „uslova“ ne završava samo sankcijama Rusiji ili priznanjem tzv. Kosova, već da se od Srbije istovremeno očekuje i da se odrekne podrške Republici Srpskoj.
– Cilj je da Srbija u potpunosti podredi svoju politiku zapadnim interesima. Na taj način bi Zapad, znači i Nemačka, imalo zaokružen prostor na Balkanu u daljem odmeravanju snaga sa Rusijom. I, sve dok Srbija ne ispuni ove uslove na nju će se gledati kao na „male Ruse“ i kroz propagandne fraze „malignog ruskog uticaja“. Otuda poslednje istupe nemačkih političara, ali i medija treba posmatrati kao maksimalan pritisak na vlasti u Beogradu da najzad „udovolje preokretu u svojoj nacionalnoj politici“ – zaključuje dr Vidojković.
Poštovanje Povelje UN
Dario Vidojković je, komentarišući istupe dela nemačkih političara na vlasti, rekao da poslanici ili političari mogu da komentarišu šta hoće, ali kada je reč o unutrašnjim pitanjima druge zemlje mora da postoji izvesna granica šta je dozvoljeno, a šta ne.
– Važan princip međunarodnog prava je zabrana mešanja u unutrašnja pitanja druge zemlje. Poznat je i kao zabrana intervencije. Povelja UN ga nije izričito kodifikovala, ali je opšte priznati konzenzus da takav princip proizilazi iz člana 2, broj 1 povelje UN, u kome je reč o suverenoj jednakosti država, pogotovo članica UN. U našem slučaju, može se i te kako postaviti pitanje, da li je to komentarisanje nemačkih poslanika i funkcionera već prešlo granice takvog nemešanja, a svakako se da konstatovati da je toga u prošlosti bilo u popriličnoj meri – naglašava on.
Presija zbog Prištine
Doskorašnji predsednik skupštinskog Odbora za KiM Milovan Drecun je rekao da ne postoji podrška vodećih zapadnih država da se zaustavi proces ukidanja dinara na tzv. Kosovu, kao i da sve što se radi protiv opstanka srpskog naroda u južnoj srpskoj pokrajini služi kao pritisak na politiku Beograda.
– To se radi jer se od Beograda traže politički ustupci, vezani za francusko-nemački predlog sporazuma – ukazao je Drecun.
