Srbi sa Kosova i Metohije i dalje su u redovima za podizanje dinara koje je Priština zabranila na ovoj teritoriji dok, istovremeno, ne prestaju napadi na njih i njihove domove, izricanje presuda i zastrašivanje za koje je zadužena tzv. kosovska policija.
Prazni bankomati
Od 1. februara kada je centralna banka u Prištini ukinula platni promet s Beogradom, ne prestaju muke srpskog stanovništva. Više od nedelju dana na bankomatima Poštanske štedionice na severu KiM stoji obaveštenje da nisu u funkciji, a ispred filijala te banke, jedine preostale na Kosmetu koja može da izvrši isplatu u dinarima, redovi građana su dugi. Filijale te banke nalaze se samo u četiri srpske opštine na severu KiM, a eventualno je moguće podići malu količinu dinara, i to posle dugog, višednevnog čekanja, jer je dinara sve manje. Da bi do svog novca došli, ne samo Srbi, već i ostalo nesrpsko stanovništvo, ali i kosovski Albanci koji primaju penzije iz centralne Srbije, moraju preko administrativne linije u Rašku, Prokuplje ili Bujanovac. Za to im je potrebno i vreme i novac, pa moraju da potroše, za neke i priličan deo onoga što će tek primiti.
Najteže je ljudima sa malim primanjima, korisnicima socijalnih davanja i penzija. Treba da pređu npr. do Prokuplja više od 140 kilometara, do Raške 184, a do Bujanovca gotovo 200 kilometara. Kažu da ih dan u putu i u podizanju novca sa obrokom i kafom košta između 15 i 20 evra i da je, ne samo skupo, već i naporno na ovaj način dolaziti do onoga što im pripada.
Protesti zbog terora
U teškoj situaciji su i mladi koji studiraju na Univerzitetu u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, ne samo korisnici stipendija, već i oni koji su iz drugih mesta došli u taj grad na studije i tu borave zbog predavanja i vežbi. Oni su, takođe, čekali u dugim redovima da podignu stipendije ili novac koji su im roditelji uplatili za boravak i školovanje u ovom gradu. U Kosovskoj Mitrovici je proteklih dana moglo da se podigne 10.000 dinara na šalterima, a u filijali u Leposaviću 5.000 dinara. Ljudi su dolazili od ranog jutra, pa su se redovi napravili već oko sedam sati, pošto se filijale Poštanske štedionice otvaraju u osam. Srbi u Ranilugu nisu mogli da dođu do svojih dinarskih primanja u pošti, a Romi u Gračanici su se okupili ispred pošte u tom mestu da protestuju zbog zabrane dinara.
Glas protiv ovakvog terora Prištine, posle velikog protesta u Kosovskoj Mitrovici, podigli su u utorak, kako su „Vesti“ pisale, lekari i ostali zdravstveni radnici u tom gradu, ali i prosvetari u Gračanici.
Sve teže je zbog nestašice dinara pazariti u srpskim marketima i drugim prodavnicama, na pumpama i apotekama gde mnogi moraju da kupe lekove kojih je sve manje. Teško je i vlasnicima tih objekata, jer tzv. kosovska policija upada u prodavnice i oduzima robu sa srpskim etiketama.
Upadi i privođenja
Priština ne prestaje sa pritiscima po raznim osnovama. Pripadnici tzv. kosovske policije su početkom februara upali u prostorije Privremenog organa opštine Klina u Vidanju i priveli predsednika tog organa i njegove saradnike. Pre toga su, u Klini, upali u objekte privremenih organa opštine Peć u Goraždevcu i Istok u Osojanu. U Goraždevcu su bila privedena dva radnika Pošte, a upravnica pozvana u policiju da da izjavu.
Pritisci ne prestaju
Pakao za Srbe na KiM su i učestali napadi na ljude i imovinu. U selu Klina zapaljen je pomoćni objekat na posedu povratnika Ljubiše Dončića. Tom prilikom izgorelo je nekoliko stotina bala sena koje su tu bile smeštene, a uništen je i objekat.
Kako su „Vesti“ pisale, na srpske mladiće u Lapljem Selu kosovski Albanci su posegli nožem. Kancelarija za KiM je saopštila da su u Prizrenu napali sveštenika i plašili vernike, ističući da je zastrašivanje na etničkoj i verskoj osnovi nešto što albanski ekstremisti uopšte i ne poimaju kao krivično kažnjiv delikt. Pritom se Srbima sudi, a presudama Srbima, poput poslednje od šest meseci Dušanu Obrenoviću i Radošu Petroviću, kome je kazna zamenjena novčanom, nastavlja se kažnjavanje i progon uglavnom nevinih ljudi. Ovim se, kažu Srbi sa KiM, šalje poruka da oni mogu biti sledeća meta za hapšenje, iako su potpuno nedužni.
