Sve manje Srba živi na Kosovu, ali i u samoj Srbiji. Razlozi za to su složeni, piše švajcarski „Noje cirher cajtung“ i navodi rezultate jedne studije objavljene početkom nedelje.
Kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pre dve nedelje govorio pred Savetom bezbednosti UN o situaciji na Kosovu, izabrao je drastične reči: Rukovodstvo Prištine godinama sistematski sprovodi strukturalno nasilje nad srpskom manjinom kako bi joj onemogućio život, rekao je. „Zabrana srpskog dinara“, kako ju je nazvao Vučić, poslednji je primer za to, piše „Noje cirher cajtung“.
Prema novoj uredbi Centralne banke Kosova, evro je jedino legalno sredstvo plaćanja u zemlji. Strane valute moraju da se uvoze redovnim kanalima. U oblastima u kojima žive Srbi, srpski dinar je ranije služio kao nezvanična, paralelna valuta, piše švajcarski list, podsećajući da Srbija ne priznaje državnost svoje bivše pokrajine ni 16 godina nakon što je Kosovo proglasilo nezavisnost i održava tamo paralelne strukture. To je vlastima u Prištini trn u oku.
Beograd već dugo govori o „politici nenasilnog proterivanja“ na Kosovu i ukazuje na spremnost da interveniše, navodi se u članku, ali i ocenjuje da je takav scenario malo verovatan, jer bi doveo do otvorenog sukoba sa NATO-vojskom na Kosovu. Ipak, kako se dodaje, pretnje, koje podsećaju na Putinove izjave o stanju ruskog stanovništva u Donbasu uoči napada na Ukrajinu, ne mogu se odbaciti kao puko zveckanje oružjem.
Drastičan pad srpske populacije
Imajući u vidu tu debatu, istraživački centar Evropska inicijativa za stabilnost (ESI), analizirao je demografski razvoj Srba na Kosovu. Na prvi pogled, čini se da rezultati studije i te kako idu u prilog beogradskim tezama o proterivanju Srba. Izveštaj objavljen u ponedeljak (19. februar) pokazuje dramatično smanjenje srpskog stanovništva na Kosovu.
U vreme poslednjeg jugoslovenskog popisa stanovništva 1991. na Kosovu je živelo 194.000 Srba, 2002. bilo ih je 129 000, a danas ih je, međutim, najviše 100.000.
S obzirom na tešku situaciju s podacima, ESI se, između ostalog, oslanja i na zvaničnu statistiku o broju učenika u srpskim školama na Kosovu. Između 2004. i danas broj učenika je pao sa 14.368 na 10.700. A na osnovu starosne strukture srpskog stanovništva na Kosovu može se izračunati ukupna populacija.
Pad stanovništva od 22 odsto za dve decenije je drastičan i otvara pitanje o budućnosti te manjine, piše „Noje cirher cajtung“. Međutim, prema autorima koji su svoju studiju naslovili „Izmišljeni pogromi“, to nije dokaz diskriminacije Srba na Kosovu.
Pad nataliteta i odlazak u inostranstvo
Jer, navodi se dalje u članku, i u samoj Srbiji trend je skoro isto tako nepovoljan. Za 20 godina, između 2002. i 2022, stanovništvo Srbije se smanjilo za više od 11 procenata. U osam od 25 okruga pad je čak i veći nego kod Srba na Kosovu.
A ni Srbija po tome nije izolovan slučaj. Svuda u jugoistočnoj Evropi stanovništvo se smanjuje zbog odlaska u inostranstvo i niske stope nataliteta. Dok dinamični glavni gradovi imaju koristi od unutrašnje migracije, situacija na strukturno slaboj periferiji često je dramatična. To takođe uključuje područja naseljena Srbima na Kosovu.
To ne znači da nerešeno pitanje statusa i latentna nestabilnost na severu Kosova ne doprinose egzodusu Srba, dodaje švajcarski list. Povećane tenzije, za koje je delimično odgovorna Priština, mogle bi dodatno da povećaju egzodus.
