U radu sa mladima iz celog sveta govorim im da je naša dužnost, nas istraživača, da pokrećemo svet. Da pokušamo da promenimo stvari, da vesti ne budu samo crne. Vidite samo šta se dešava na Bliskom istoku, koliko ubijene i povređene dece. Potrebno je da dobro počne da ovladava ovom planetom. Nažalost, poslednjih godina se stiče utisak da se svet ne poboljšava, da ide nagore, ali moramo biti optimisti i svojim primerom da pokušamo da to promenimo.
Ovo poručuje univerzitetski profesor u penziji Stojan Radenović, trenutno predsedavajući Narodne skupštine Srbije. To mu je jedina titula do koje nije stigao mukotrpnim radom, već mu je pripala kao najstarijem poslaniku novog saziva skupštine i trajaće do izbora stalnog rukovodstva ove institucije.
Ali, teško da će se neki parlament na svetu pohvaliti da je, barem i za kratko, na njegovom čelu bio jedan od najcitiranijih istraživača na planeti. Naučne radove profesora Radenovića do sada je koristilo oko 14.000 naučnika iz celog sveta.
Na jednom od sajtova koji mere „pamet“ naučnika u svetu, Risrč gejt, kod imena Stojana Radenovića je navedeno da ima objavljenih 886 publikacija, da je 234.022 drugih naučnika čitalo njegove radove, a da je na planeti čak 12.835 radova u kojima je citiran najmanje po jednom. Po drugom „merenju“, Radenović ima indeks 59, koji znači da je u najmanje 59 radova u svakom citiran najmanje 59 puta. Većina profesora na svetu ne pređe jednocifrenu brojku tog indeksa…
I ne samo to, kao jedan od najpoznatijih istraživača iz oblasti matematike Radenović je od 2015. četiri godine zaredom bio na listi od 100 najvećih umova iz oblasti nauke. Takođe, jedan je od zaslužnih što se 2016. godine Beogradski univerzitet našao na spisku 300 najuticajnijih obrazovnih ustanova na svetu. Zbog toga je 2016. godine, a povodom Dana državnosti Srbije, odlikovan Sretenjskim ordenom iz oblasti nauke i obrazovanja.
Više ulaganja u nauku
U razgovoru za „Vesti“ Radenović kaže da je počastvovan činjenicom da je aktuelni predsedavajući srpskog parlamenta, a da će pokušati da se izbori za još bolje uslove za mlade naučnike i istraživače, ali i da kolegama objasni da je suština života u dobroti i čistom obrazu.
– Svakako ću se zalagati da se još više ulaže u obrazovanje i nauku, ali već sada se dosta radi na tom planu. Ali, rezultati u ovim oblastima nisu odmah vidljivi. Ponosan sam što ima puno naših mladih ljudi koji su vidljivi u svetu. Mnogi od njih su uspešni i mnogi od njih žele da se vrate u otadžbinu – priča Radenović koji je i sam okusio „pečalbarski hleb“ jer su ga angažovali na nekoliko univerziteta, a poslednji je bio u Saudijskoj Arabiji.
Kada se pročulo da zahvaljujući ovom profesoru ti univerziteti po svetu sebi dižu cenu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić ga je pozvao telefonom i ubedio da pomogne i sopstvenoj zemlji.
Rezultat je da je Beogradski univerzitet ubrzo ušao u 300 vodećih čuvene Šangajske liste.
– Naravno da to nije bila samo moja zasluga, nego još nekolicine kolega. U rangiranju univerziteta značajan postotak, oko 20 odsto, donose profesori koji imaju tu veliku citiranost i objavljuju radove u vodećim časopisima. Moja ideja je bila da dođemo i u prvih 200, ali za to treba puno rada i odricanja. Imamo sjajne mlade stručnjake, profesore, ali istraživački posao je mukotrpan, traži mnogo odricanja, a mladima je stalo da idu na letovanje, zimovanje… Ne znam kada sam za ovih 50 godina bio na odmoru. Jednostavno, istraživački posao ne trpi pauze. Dovoljno je da ste odsutni nekoliko meseci pa da potpuno izgubite trku u odnosu na druge istraživače u svetu – kaže Radenović.
Istraživanje je ljubav
On dodaje da postoji i drugi problem.
– Mnogi rade samo da bi ispunili uslove za određeno zvanje koje podrazumeva određen broj naučnih radova. Čim dođu do tog cilja, do zvanja docenta ili profesora prestanu. Slično je i sa istraživačima u institutima. Retki se odluče da na ovaj način troše energiju na uštrb porodice ili nekog „normalnog života“. Istraživanje zato i nije posao, to je ljubav – poručuje naš sagovornik.
Mada će uskoro, 9. marta, proslaviti 76. rođendan, kaže da nema vremena za odmaranje.
– Kako da se odmaram kada širom sveta imam puno mladih saradnika. Verovatno sam jedini istraživač u Srbiji koji može da se pohvali tolikim brojem saradnika iz inostranstva. Ali, ne žalim se. Kada vidim da je mlad čovek spreman da svoj život posveti nauci, istraživanju, zašto bi meni, penzioneru, bilo teško da mu pomognem – kaže naš sagovornik.
Otuda mu dan počinje veoma rano, jer mejlovi stižu sa svih strana i iz svih vremenskih zona.
Kaže da je stalno na vezi sa studentima ili profesorima od Alžira, Maroka, preko Turske, Pakistana, do Indije i Kine…
– Radimo na mnogo tema da bismo bili što produktivniji. Istraživanja u matematici su bukvalno neiscrpna. Trenutno postoji 250 matematičkih oblasti, a da pritom istraživači ne moraju da znaju jedni za druge.
Spisak pa u prodavnicu
Na naše pitanje kako izgleda običan dan jednog od najuticajnijih naučnih umova na svetu, Radenović kaže da vodi normalan život koji podrazumeva svakodnevnu posvećenost poslu, ali i „izvršne komande“, odnosno odlazak u prodavnicu po unapred pripremljenom spisku supruge. Među omiljenim „aktivnostima“ mu je i igra sa unukama, ali i da se vidi na kafi sa prijateljima i kolegama.
– Ipak, najveći deo dana provodim radeći. Naročito me inspirišu ovi mladi ljudi koji mi se javljaju iz sveta kako bih im pomogao. Ako ste nastavnik, profesor, asistent na nekom fakultetu, onda vam je potrebna pomoć da biste opstali na tom poslu. Stalno se konsultujemo i objavljujemo radove, a objavljujemo dosta. Čak više i ne znam koliko je tih radova. Veliki broj radova čeka recenzije zato što je važno objavljivati u najcenjenijim časopisima.
Radenović kaže da se sa razvojem tehnike i broj takvih specijalizovanih publikacija multiplicirao.
– Do pre dve-tri godine, dok sam još vodio evidenciju postojalo je između 8.000 i 10.000 dnevnih publikacija. Danas je ta brojka verovatno trostruko veća – kaže Stojan Radenović, jedan od najvećih naučnih umova sveta.
Ne zna da ode u penziju
Profesor Radenović je od 2013. godine u penziji. Do tada je predavao u Gimnaziji u Kragujevcu, a zatim karijeru nastavio kao profesor Matematičkog fakulteta u Kragujevcu, da bi je završio na Mašinskom fakultetu u Beogradu. Studenti su ga obožavali.
– I danas se čujem sa nekima, nisu me zaboravili. Mnogo njih je rasuto po svetu, ali mnogi se i vraćaju. To što imamo naučnike širom sveta nije naša mana, već ogromna prednost – ističe.
Na pitanje kada planira da ode u onu pravu penziju, malo se zamislio, a onda objasnio da bi se možda i „penzionisao“, ali da ne zna kako.
– Stvarno ne znam kako da odem u penziju. Prvo bi mi bilo veoma žao svih tih mladih ljudi sa kojima sarađujem. A drugo, rad je smisao postojanja. Matematika se bavi beskonačnošću, a naš život je konačan i u toj konačnosti se borimo i snalazimo. Dok sam predsedavao Narodnom skupštinom Srbije, oko mene su bili mladi ljudi i oni su mi preneli tu radost života. Jednostavno, kada ste stariji onda vam posebnu radost pričinjava mogućnost da ste okruženi mladim nadarenim ljudima. To vas pokreće, daje želju da idete dalje bez obzira na godine. To je ta radost života.
Parametri
Uspeh nekog istraživača meri se na osnovu jasnih formula, objašnjava Radenović.
– Broj istraživača se toliko povećao za prethodnih 50 godina da se tako došlo i do raznih formula kako bi se označila nečija uspešnost. Mnogi parametri se vrednuju u ocenjivanju, od kategorije stručnog časopisa gde je rad objavljen pa nadalje. Na kraju su u Kini pronašli formu da se uspešnost nekog istraživača meri njegovom citiranošću u naučnim radovima. Meni je citiranost počela da raste od 2010. godine. Tako sam za pet godina, 2015. godine ušao na listu od 100 najuticajnijih naučnih umova na svetu. I četiri godine sam bio u tih prvih 100. Tako su me i pronašli iz Saudijske Arabije. Reč je o jednom privatnom univerzitetu koji je na taj način želeo sebi da digne rejting. I uspeli su. Onda su me zvali i drugi. Evo, nedavno su me zvali iz Vijetnama. To je velika zemlja, ima 80 miliona stanovnika, žele da ulažu u obrazovanje i nauku – priča naš sagovornik.
Zahvalnost studenata
Profesor Radenović kaže da uz veliki broj zahteva da im pomogne, stalno dobija i pisma zahvalnosti studenata sa kojima sarađuje.
– Reč je o studentima sa raznih svetskih univerziteta. Zahvaljuju mi zato što imam sluha za njih. Većina profesora ih „ne čuje“, oni imaju zvaničan odnos prema studentima. Nema tu topline, a dovoljno je da mladom čoveku samo pokažete da je i on bitan, da je i on taj koji može da promeni i popravi ovaj svet. To je bio moj smisao rada dok sam predavao na fakultetu i to je i sada.
Stid
– Suština je u onome što se bavimo, to je radost života. Kada sam predsedavao u skupštini, a posle me pitaju vaše kolege kako sam zadovoljan, odgovorio sam da je bitno da nisam obrukao svoje unuke. Kada čovek stari on to shvata, mora da ima stida čovek. Ono što jedni drugima kažu u skupštini shvatam da ti ljudi nemaju stida. Možete da kažete da vam se nešto ne dopada, ali ne može svašta da se kaže jer izgovorena reč ne može da se povrati.
Suočavanje s „koskom“
Radenović navodi da u matematici postoje mnogi izazovi i nerešeni problemi i da je najveći izazov suočiti se sa „koskom“.
– To je matematički problem od kojih matematičari uglavnom beže zato što ne znaju gde će odvesti, ali i koliko će vremena utrošiti u njegovom rešavanju. Mogu da prođu i godine, a da se ne nađe rešenje i onda ste faktički izgubili ogromno vreme. Međutim, ja mladim ljudima stalno govorim da je dobro da objavljuju, ali da je neki put dobro i da se uhvate u rešavanje nekih od tih „koski“, bez obzira na cenu koja može biti velika. U 19. veku su nudili novac kako bi se rešio matematički problem koji je savladan tek 1991. godine.
