Član pravnog tima Srbije u sporu pred Međunarodnim sudom pravde sa Hrvatskom za genocid, advokat Novak Lukić ocenjuje da je nova najava pripreme tužbe Kosova za genocid Srbije politički motivisana i bez pravnog utemeljenja i da je veoma izvesno da bi Prištini izgubila taj spor.
– Ovakva razmišljanja i ideje su isključivo sa političkim tendencijama i namerama, a u pravnom smislu, i ako se podnese tužba to će faktički biti nemoguće da se dokaže. Mnogi pravni mešetari, navodni stručnjaci su ti koji vole da određene države sugerišu da podnose tužbe i da se upuštaju u ogromne, teške, skupe i glomazne sporove. Vrlo je izvesno da od tog spora neće biti ništa – izjavio je Lukić za Kosovo onlajn.
Komentarišući mogućnost da bi novoformirani Institut za ratne zločine u Prištini mogao da se bavi prikupljanjem dokaza protiv Srbije u tužbi Kosova za genocid, te da su to novembra prošle godine najavili i predsednica i premijer, Vjosa Osmani i Aljbin Kurti, Lukić kaže da je istaživanje ratnih zločina legitimno pravo jer ova vrsta krivičnih dela nikada ne zastareva, ali da su političari počeli da zloupotrebljavaju pitanje genocida.
– Genocid je mnogo više postao politička nego pravna tema. Političari vole da koriste izraz genocid, a genocid je krivično delo. Za genocid odgovaraju pojedinci i za genocid se utvrđuje krivična odgovornost. Ali, političari svuda, i u regionu, i kod nas, pa sada i po tužbama pred Međunarodnim sudom pravde, vole da koriste genocid u političke svrhe, vole da koriste termine ’genocidni narod’, ’genocidna politika’. Ti termini nisu pravni, nemaju veze sa krivičnim delom koje treba da se utvrdi da bi moglo da se govori o odgovornosti države – kaže Lukić.
On ocenjuje da vlasti u Prištini pitanje tužbe za genocid protiv Srbije koriste isključivo iz političkih interesa.
– Oni imaju ozbiljan problem sa svojom javnošću vezano za postupke koji se vode pred Specijalizovanim većima Kosova u Hagu protiv značajnih političkih ličnosti i pretpostavljam da se ova terminologija i ideje javljaju pre svega zbog unutrašnje političkih stvari – smatra Lukić.
Na pitanje kako bi se hipotetčki taj proces odvijao, Lukić kaže da je za to nadležan Međunarodni sud pravde, a pošto Kosovo nije priznato od strane UN, njene interese bi mogla da zastupa neka država, članica EU.
– Međutim, Međunarodni sud pravde ne utvrđuje krivičnu odgovornost. Da bismo utvrdili da je povređena konvencija o genocidu što je njihova nadležnost, oni bi morali da se upuste u utvrđivanje krivične odgovornosti, a mislim da je to nemoguća misija za bilo kog ko ulazi u takve ideje bez jasnih odrednica o krivičnoj odgovornosti za genocid – kaže Lukić.
On naglašava da je za Kosovo otežavajuća okolnost i činjenica da Tužilaštvo Haškog tribunala nije imalo ni jedan predmet koji je sadržao i krivična dela genocida.
– Pre svega što je ozbiljna analiza krivičnih dela vezano za Kosovo bila vođena pred Haškim tribunalom. Haško tužilaštvo da je tada imalo argumente za genocid sigurno bi podnelo takvu tužbu jer su voleli da tuže za genocid bez obzira da li će se to kasnije utvrditi u sudskom postupku. Ne verujem da sada može da se dođe do takvih dokaza koji bi mogli da budu toliko značajni da mogu da pokrenu tužbu za genocid – smatra Lukić.
Na pitanje da li bi takva tužba imala ikakve sličnosti sa kontratužbama Srbije i Hrvatske gde je bio pravni ekspert Srbije, Lukić kaže da je ta presuda najbolji pokazatelj na koji način razmišlja Međunarodni sud pravde.
– Ni jedna ni druga zemlja nisu mogle da pruže dokaze da su zločini koje su predstavili da mogu da potkrepe tezu o genocidu suprotne strane nisu došli do tog nivoa težine zločina genocida. Međunarodni sud pravde teško želi da se upušta da on to utvrđuje. Zato je njima jedina presuda u kojoj su relativno „plivali“ bila između BiH i Srbije zato što je tu utvrđen genocid prema pojedinačnom licu u Haškom tribunalu. I onda se Međunarodni sud pravde isljučivo pozvao na odluke tog suda. U odnosu Srbije i Hrvatske ili kada bi bila neka eventualna tužba za zločine na Kosovu, nema nijedan element koji bi mogao da pomaže da je tu postojao genocid – ocenjuje Lukić.
On kaže da bi i Srbija mogla da podnese protiv Kosova tužbu za genocid, ali da je to političko pitanje i da bi ishod, prema njegovoj proceni, bio sličan kontra tužbama Srbije i Hrvatske – odbačen.
– To je stvar političke odluke da li se upuštati u takav spor za zločine koji su pripadnici albanskog naroda ili OVK vršili nad srpskim stanovništvom, ali da se dođe do takvih krivičnih dela koje bi dokazale nivo genocida težine tih zločina zaista bi morali da se prikupe neverovatno veliki, značajni i jaki dokazi. Nije to jednostavno. Srbija je imala jako dobru argumentaciju vezano za „Oluju“, ne samo u pogledu težine tih zločina već i zbog reči Franje Tuđmana… Ali, i pored toga se nije došlo do nivoa da su ti zločini iz operacije „Oluja“ došli do takvog nivoa da je moglo da se kaže da su genocid, jer nisu bili predmet krivičnog dela genocida ni pred Tribunalom – zaključuje Lukić.
