Advokat Tomislav Višnjić ocenjuje da je izveštaj Specijalnog tužilaštva u Prištini o velikom broju predmeta za ratne zločine pokušaj da se uspostavi pandan Specijalizovanim većima Kosova u Hagu, ali i da se opravdaju velika sredstva koja se troše.
„Definitivno to je jedna od ‘pablik rilejšen’ mogućnosti koju kosovska vlada, odnosno tužilaštvo koristi. Naročito jer je izveštaj objavljen u nedelji kada je prekinuto suđenje u Hagu zbog smrti jednog od branioca. U tom smislu je ovo postala glavna vest za unutrašnje političke potrebe na Kosovu“, kaže Tomislav Višnjić.
Na pitanje koja je sudbina tih predmeta kada je većina okrivljenih po tvrdnji tužilaštva nedostupno pravosudnim organima Kosova, Višnjić kaže da postoje samo dve mogućnosti: da im se sudi u odsustvu ili da se sa predmetima krene kada te osobe budu dostupne.
„ Međunarodnu praksu možemo da svedemo na praksu zemalja u okruženju gde svako sudi svojim državljanima, nema izručenja. S tim što je problem sa Kosovom višestruko usložen zato što nemaju status države prema našem unutrašnjem pravnom poretku. Saradnja sa njihovim tužilaštvo, ne znam da li ostvarena od strane našeg Tužilaštva za ratne zločine. Ali, u tom smislu kontakti i mogućnost izručenja ne postoje, barem ne u sadašnjoj fazi“, smatra Višnjić.
On kaže da je za njega posebno intrigantno zbog čega je Specijalno tužilaštvo apostrofiralo samo dva predmeta: optužnice za ratne zločine u Meji i zatvoru Dubrava koje je Specijalno tužilaštvo nasledilo od Euleksa.
„To mi malo liči na pravdanje sredstava kojim se finansira Tužilaštvu u smislu da su eto ta dva predmeta istakli kao vodeće predmete u svom radu. Činjenica je da se veliki broj lica koji su osumnjičena verovatno ne nalazi na teritorij Kosova i ovi predmeti mogu da imaju samo dva toka. Jedan je da se okrivljenima sudi u odstustvu, a drugi je da predmeti stoje dok ta lica ne budu dostupna kosovskom pravosuđu“, smatra Višnjić.
On kaže da su tvrdnje zvaničnika Kosova o tome da će se na ovaj način doći do pravde, ali i suočavanja sa prošlošću, u ovom trenutku isključivo namenjene za „spoljnu upotrebu“.
„Ta izjava je namenjena ka spolja. Njihova praksa pokazuje da oni i puno jednostavnije slučajeve, gde su u pitanju različite nacionalnosti, Srbi, ne mogu da reše na lokalnom nivou. Nemam puno poverenja u tu izjavu i mislim da je prevashodno namenjena za spoljnu upotrebu“, zaključuje Višnjić.
