Da li se nazire kraj desetogodišnjeg neslaganja Beograda i Prištine o Zajednici srpskih opština? Deset godina od osnovnih odredbi ovog Sporazuma i osam od ustanovljenih principa za njeno uspostavljanje na stolu je evropski predlog statuta. Šta u njemu piše još uvek nije poznato javnosti, a veruje se da je u formi „uzmi ili ostavi“.
Evropske diplomate kucaju na otvorena vrata u Beogradu kada je u pitanju primena dogovorenog, poruke su predsednika Srbije.
– Ali, neko mora da formira Zajednicu srpskih opština a oni to ne žele. Postoje politički akteri koji ne žele uopšte da vide ZSO. Vlast u Nemačkoj sada traži sprovođenje Zajednice srpskih opština, već govorim o nekim veoma uticajnim krugovima – izjavio je predsednik Srbije.
Uticajne evropske i američke diplomate su, između ostalog, u Beograd i Prištinu donele predlog statuta za Zajednicu srpskih opština o čemu se govorilo i tokom odvojenih sastanaka u Briselu sa Vučićem i Kurtijem.
– Te odredbe, koje su do sada predstavljale takozvanu konstruktivnu dvosmislenost, dakle nisu bile dovoljno precizne da bi obe strane mogle da ih prihvate na određeni način. Sada treba da vidimo šta zapravo znači Zajednica srpskih opština. I to pokazuje da tek sad govorimo o nekim suštinskim stvarima o kojima je trebalo da se misli još pre deset godina – kaže Milan Krstić, docent na Fakultetu političkih nauka u Beograd
Poslednji razgovori u Briselu su propali, ali će se raditi na detaljima jer do sada nikad konkretniji i jasniji predlozi nisu bili pred pregovaračima, smatra novinar iz Prištine Ljeart Hodža.
– Nijedna strana nije odbila predlog. Vučić kaže da je taj predlog vrlo dobra baza za nastavak razgovora, a Kurti kaže da je to toliko dobar predlog da bi ga on odmah potpisao. To je nešto što se teško odbija i to znači da je diplomatski pritisak ovaj put urodio plodom – smatra Hodža.
To, po njemu, pokazuju poruke francuskog predsednika, nemačkog kancelara i italijanske premijerke koji su saopštili da se od Beograda očekuje de fakto priznanje, a od Prištine formiranje Zajednice.
– Mislim da ne bi ni Stejt dipartment, a ni Šolc, Makron i Meloni ne bi upuštali u tako nešto ako ne bi imali nešto konkretnije ili neku konkretniju posvećenost i Kurtija i Vučića – smatra Hodža.
A strana koja bude odugovlačila proces, dodaje, imaće problem sa Berlinom, Parizom ili Rimom, a ne samo sa Evropskom unijom kao multinacionalnom organizacijom.
