Zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara i specijalni izaslanik SAD za dijalog Beograda i Prištine Gabrijel Eskobar izjavio je da, nakon još jednog kraha u razgovorima Beograda i Prištine, pristup treba da menja strana koja, kako je naveo, deluje po principu – uzmi ili ostavi, a to su prištinske institucije.
Eskobar je za Glas Amerike istakao da se Beograd i dalje ohrabruje da bude konstruktivan i strpljiv u dijalogu i da ne čini ništa što bi doprinelo destabilizaciji.
On je rekao da je jasno šta su obaveze Prištine i da je izjava visokog predstavnika EU Žozepa Borelja o tome bila veoma jasna.
Vreme je za novi pristup unutar dijaloga Beograda i Prištine, poručio je Eskobar koji boravi u Njujorku povodom zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija gde je razgovarao i planira susrete sa liderima država Zapadnog Balkana.
Moramo da nastavimo da radimo na dijalogu, nema alternative za region – osim evropskih integracija, istakao je Eskobar.
On je napomenuo da ne prihvata kritike na račun angažmana posrednika u razgovorima, specijalnog izaslanika EU za dijalog Miroslava Lajčaka.
„Lajčak uživa puno poverenje Evropske unije i Sjedinjenih Država. Posle kraha razgovora, 27 država članica Evropske unije javno je Lajčaku uputilo podršku“, naveo je Eskobar.
On je istakao da će i dijalog i Lajčak ostati i da to ne može da promeni premijer privremenih prištinskih institucija.
Eskobar je istakao da su ga tokom prošle sedmice uznemirile informacije da se Lajčak našao na meti napada na društvenim mrežama na tzv Kosovu i da je tražio sam od predsednice i premijera privremenih prištinskih institucija Vjose Osmani i Aljbina Kurtija da ih osude.
Eskobar je napomenuo da nije rekao da ti napadi dolaze iz vlade privremenih prištinskih institucija, ali je naveo da je potrebno jasno istaći da su neprihvatljivi napadi lične prirode na Lajčaka.
Eskobar je ponovio, povodom toga što Beograd nije uveo sankcije prema Rusiji, da Srbija ne bi trebalo da bude, kako je naveo, „stranac u evropskoj porodici“.
„Reći ću da smatramo da Srbija treba da uvede sankcije. Ona nema nikakvu zakonsku obavezu da to učini i očigledno je da se radi o državi koja samostalno sprovodi sopstvenu spoljnu politiku“, naveo je Eskobar.
