Zvaničnici Evropske unije opovrgli su navode kosovskog premijera Aljbina Kurtija da je jedino on došao sa predlogom na poslednjoj rundi dijaloga.
– Izjava premijera Kurtija, da je njegov predlog bio jedini na stolu, jednostavno je netačna – naveo je jedan zvaničnik u Briselu, dan posle još jednog neuspešnog susreta između premijera Kosova i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žosep Borelj izjavio je, posle sastanka, da kosovski premijer nije prihvatio kompromisni predlog EU.
Kurti je, pak, izjavio da na sastanku „ni sa srpske strane niti sa strane Brisela nije bilo nikakvih papira kao predloga“.
Izvori iz Brisela tvrde da je stranama već u junu predstavljen predlog za redosled primene sporazuma iz Ohrida. Nakon toga, prema ovim izvorima specijalni evropski predstavnik za dijalog Miroslav Lajčak je imao „sedam rundi odvojenih razgovora sa stranama o ovom predlogu“.
Međutim, isti izvori koji su opovrgli navode premijera Kosova nisu odgovorili na novinarska pitanja da li je EU izašla sa konkretnim dokumentom na sastanku održanom 14. septembra.
Šta stoji u evropskom predlogu o primeni dogovora
Dokument, za koji evropska strana tvrdi da je predstavljen stranama na sastanku u junu, nosi datum 19. jul.
U ovom dokumentu, u koji su novinari imali uvid, predviđa se da proces primene sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa počne za pokretanjem procesa pregovora o statutu instrumenata samoupravljanja kosovskih Srba, što praktično znači rad na formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu.
Nakon ovog, kako se navodi u dokumentu, Srbija više ne bi insistirala na korišćenju fusnote ili učešću Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) u regionalnim forumima.
Predviđa se, potom, završetak pregovora o statutu instrumenta samoupravljanja kosovskih Srba.
Naredni korak u procesu bio bi da se strane neće mešati u unutrašnje stvari jedna drugoj, i da će se uzdržavati od bilo kakvog oblika nasilja ili pretnje nasiljem.
Prema predlogu EU, sledilo bi uspostavljanje instrumenata samoupravljanja, praćeno ukidanjem struktura kojima upravlja Srbija na Kosovu i njihovom tranzicijom, prema potrebi, pod istim instrumentom.
Potom bi došlo do priznanja odgovarajućih dokumenata i nacionalnih simbola.
Nakon ovog koraka, predlaže se u dokumentu da dođe do sporazuma o obavezujućoj mapi puta za implementaciju odgovarajućih neispunjenih obaveza koje proizilaze iz ranijih sporazuma o dijalogu.
Naredna tačka predviđa formalizaciju statusa Srpske pravoslavne crkve na Kosovu, a posle toga bi usledili praktični aranžmani za razmenu stalnih misija.
Nakon ovog, prema evropskom predlogu, Srbija se ne bi protivila članstvu Kosova ni u jednoj međunarodnoj organizaciji, a potom bi na Kosovu došlo do okončanja internih procedura za zaštitu srpskih objekata verskog i kulturnog nasleđa.
Na samom kraju se predviđa pokretanje pregovora o pravno-obavezujućem sporazumu o sveobuhvatnoj normalizaciji.
