Tajnom depešom Štaba Vrhovne komande zavedenom kao „Str. pov. br 01/6019-10“, 10. juna 1999. započelo je plansko izmeštanje jedinica Prištinskog korpusa sa prostora Kosova i Metohije.
Naređenje je stiglo 24 časa nakon potpisivanja Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu i istog dana kada je u Savetu bezbednosti UN izglasana Rezolucija 1244 formalno prekinuta agresija 19 najmoćnijih zemalja Zapada 24. marta na tadašnju SR Jugoslaviju.
Tokom bombardovanja SRJ, snage NATO izvele su 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona. Srbija i Crna Gora gađani su municijom sa osiromašenim uranijumom čija ukupna masa je dovoljno da se napravavi gotovo 170 reblika nuklearne bombe kojom su SAD u dva navrata gađale Japan 1945. godine. Ali, pokazalo se da su srpski generali u mnogo čemu bili mudriji i veštiji od svojih NATO kolega, koji nisu skrivali iznenađenje da je efekat tih zastrašujućih udara na prostoru KiM bio gotovo zanemarljiv.
Borba duga 78 dana
U 78 dana, NATO i OVK su uspeli da unište samo 13 tenkova, osam oklopnih transportera i 27 artiljerijskih oruđa različitog kalibra.
Kontraadmiral Boško Antić, dugogodišnji načelnik Škole nacionalne? odbrane kaže da je to bilo moguće zato što je vojni vrh tada imao odličnu stratešku procenu i detaljno razrađene scenarije mogućeg toka agresije.
On za „Vesti“ otkriva da je jedna od takvih simulacija izvršena 1997. i da se ostvarilo čak 80 odsto od onoga što su tada provežbavali.
– Jedna od tih simulacija rata sa NATO bila je komandno-štabna vežba „Obuka 97“ kao završna aktivnost školovanja 40. klase Škole nacionalne odbrane. Reč je o oficirima koji su u to vreme obavljali razne dužnosti unutar Generalštaba, a tokom agresije su i u praksi pokazali kako su daleko lukaviji i spretniji od NATO kolega – ističe kontraadmiral Boško Antić koji je, tada u činu kapetana bojnog broda, kao načelnik Škole nacionalne odbrane – škole za generale, rukovodio vežbom!
– Više od 80 odsto onoga što smo tada „provežbali“ obistinilo se 1999. godine. NATO je bio uveren da će nas iznenaditi svojom strategijom i da će pokoriti našu zemlju za 72 sata, a nije mu bilo dovoljno ni 78 dana – kaže kontraadmiral Antić i dodaje da je u simulaciji rata procena bila – baš ono što se i dogodilo.
Propala invazija
– Procenjujući u to vreme aktuelnu geo-političku situaciju jedan od zaključaka ove vežbe je bio da na osnovu ponašanja Ruske Federacije ne možemo biti sigurni u neophodnu podršku i da se zato moramo osloniti na sopstvene snage – otkriva kontraadmiral Antić.
U simulaciji napada NATO, još 1997. se predviđalo da će se fokusirati na onesposobljavanje značajnih saobraćajnih objekata i čvorišta, komandnih i centara veze strategijskih i operativnih sastava VJ i napade na oklopno-mehanizovane jedinice i snage protivvazdušne odbrane.
– Naša procena je bila da će pokušaj NATO da uđe kopnenim snagama biti iz Severne Makedonije, Hrvatske i Mađarske koristeći aerodrome u Rumuniji, Bugarskoj, Grčkoj i Italiji, kao i nosače aviona u Sredozemnom moru. Nismo isključivali ni opciju invazije iz Albanije. Zbog toga su slušaoci 42. klase Škole nacionalne odbrane, koja se našla na školovanju u godini agresije, imali studijsko putovanje na KiM. Činjenica da su tada obišli baš one „tačke“ koje je neprijatelj kasnije iskoristio za pokušaj kopnene invazije, ukazuje da smo i tu bili mudriji od njih – zaključuje kontraadmiral u penziji, Boško Antić.
Vreme slave
Kontraadmiral Boško Antić kao posebno upečatljiv momenat ističe susret slušaoca 42. klase ŠNO sa komandnim kadrom Prištinskog korpusa i Treće armije u Đakovici.
– Svi su, kao jedan, raportovali generalu Nebojši Pavkoviću da su „svi spremni da u slučaju rata dođu na Kosovo“. Oficirska reč je ispoštovana i svi slušaoci, ali i najveći broj nastavnog kadra na čelu sa načelnikom škole svoju su zemlju branili i odbranili tamo gde je bilo najteže. Bilo je to vreme slave u kome je bilo nevažno mnogo toga, pa čak i da su se mnogi od njih našli u situaciji da budu potčinjenici svojim bivšim potčinjenima – naglašava kontraadmiral Antić.
Da „pršti perje!“
Kontraadmiral Boško Antić otkriva i da je nekoliko meseci uoči agresije, ŠNO posetila delegacija Ratne škole SAD.
– Najviše su se raspitivali o Vojnoj doktrini čiji sam ja bio auotor, a bila je u postupku usvajanja. Otvoreno su me pitali da li je novom vojnom doktrinom predviđeno i da će VJ dejstvovati po snagama koje bi delovale sa teritorija susednih zemalja. Taj stav je prvi put stavljen u ovu doktrinu i jako mali krug ljudi je za to znao. Prisutne sam iznenadio odgovorom: „Kada opičimo po Vama ima da pršti perje!“ General-potpukovnik Sava Kovačević me je iznenađeno pogledao, žena prevodilac se zbunila i jedva to prevedla. Gosti u uniformama, njih petorica, su na to samo klimnuli glavama i nasmešili se, a petorica Amerikanaca u civilnim odelima se namrštila – otkriva ovaj visoki vojni oficir u penziji.
Ordenje za junaštvo
Kontraadmiral Boško Antić s ponosom ističe da je u šest godina rukovođenja Školom nacionalne odbrane imao tu čast da su mnogi od njih nakon NATO agresije, zbog doprinosa u odbrani odlikovani ili unapređeni poput generala Vladimira Lazarevića, komandanta Prištinskog korpusa, i ljubiše Stojimirovića, načelnika Štaba Komande 3. armije, ali i legendarnog komandata 549. motorizovane brigade, generala Božidara Delića koji je bio polaznik upravo 40. klase ŠNO u kojoj je napravljena simulacija odbrane od NATO agresije.
Naš sagovornik je upravo na toj svečanosti zasluženo dobio čin – kontraadmirala.
Vojska nije poražena
Kontraadmiral Antić kaže da vojska nije izgubila rat sa NATO.
– Vojska je izvršila svoj zadatak – odbranila slobodu i čast svoje otadžbine i sačuvala se od gubitaka. To je bilo moguće zahvaljujući velikom profesionalizmu komandnog kadra na svim nivoima, zavidnoj vojnostručnoj osposobljenosti vojnika, a nadasve nadahnuta najvišim stepenom patriotizma, što je uslovilo neviđenu hrabrost , odlučnost i moralnu čvrstinu. Veštim manevrom, odgovarajućim taktičkim, operativnim i strategijskim postupcima, efikasnim komandovanjem, uz punu inventivnost, kreativnost, kao i izbegavanje svakog šematizma i stalno predviđanje, korišćenjem svih poznatih naučnih metoda, analizom protivnika i karakteristika savremenog rata, maksimalno su sačuvani ljudi, tehnika i ratne materijalne rezerve – ističe kontraadmiral Boško Antić.
