Ako samo deo ruskih imigranata ostane u glavnom gradu Srbije, to će doneti velike promene, piše švajcarski „Noje cirher cajtung“. U reportaži se navodi da veći deo Rusa nije došao iz političkih razloga, nego zbog posla.
„Od početka rata u Beogradu živi velika i šarena ruska dijaspora. Mnogi će verovatno ostati i promeniti grad“, piše „Noje cirher cajtung“, a prenosi Dojče vele (DW).
U reportaži uglednog lista navodi se da je oko 200.000 Rusa doputovalo u Srbiju, što se ocenjuje kao „imigracioni talas istorijskih razmera“.
„Njihovo prisustvo menja glavni grad i primorava neke Srbe da revidiraju iskrivljenu sliku o Rusiji i Putinu“, navodi se u tekstu.
Prvi talas nakon izbijanja rata doveo je u zemlju pre svega disidente i aktiviste. „U drugom talasu u septembru su, pored protivnika rata, došli i mnogi stručnjaci i poslovni ljudi koji su napustili Rusiju zbog ekonomskih posledica rata.“
„Srbija je postala odredište, jer nije uvela sankcije Moskvi. Nema zabrane putovanja. Ko registruje firmu, smesta dobija dozvolu boravka, drugi iznova moraju da produžavaju turističku vizu“, navodi ciriški list.
Ko je počeo rat?
Reporter je razgovarao sa Denisom (26), Rusom koji je pobegao od mobilizacije za rat koji ne odobrava. Sada u Beogradu radi za nevladinu organizaciju i pomaže u evakuaciji izbeglica iz Ukrajine. Kaže, sviđa mu se u Beogradu.
„S kim god da razgovara, gotovo uvek za njega imaju simpatije. Ali, nažalost, često iz pogrešnih razloga“, navodi list. Denis to ilustruje razgovorom u vozu s dvojicom mladih Srba u vozu.
„Još su nekako i mogli da razumeju to što sam pobegao od rata2, kaže Denis, ali nikako nisu prihvatali da je Rusija taj rat započela. „Rekli su da je Zapad provocirao Putina. Nisam mogao da ih ubedim.“
U članku se prenosi da preko 60 odsto Srba za rat krivi NATO i Zapad. „Taj narativ kaže: kako je NATO tokom kosovskog rata 1999. bombardovanjem naneo poraz Srbiji, isto tako sada Zapad pokušava da obori Rusiju na kolena. Ta analogija može se čuti u svakom taksiju i svakoj gostionici, i svakodnevno čitati u novinama. Posredna poruka je da će sada Rusija osvetiti srpsko poniženje“, piše list.
Kao posle Oktobarske revolucije
Reporter Andreas Ernst, ranije dugogodišnji dopisnik iz Beograda, opisuje da se ruski jezik može čuti svuda, u parkovima na Starom gradu, u uličicama Dorćola ili na Vračaru.
„Odnedavno ima ruskih prodavnica, restorana i barova, a kako su ruski emigranti uglavnom mladi i urbani, oni menjaju i kulturnu scenu.“
Novinaru to liči na vreme posle Oktobarske revolucije 1917. kada su u Beograd dolazile hiljade protivnika revolucije. Oni su, piše, Beogradu doneli noćni život po kojem je grad danas naširoko poznat.
„Ako sada barem deo ruskih migranata tamo pusti korenje, grad će se promeniti i ekonomski. Prošle godine je u Srbiji registrovano 4.500 ruskih firmi. Veliki deo njih su iz IT sektora“, navodi „Noje cirher cajtung“.
Peter Nikitin (42), pravnik i aktivista, nada se da će prisustvo tolikih ruskih migranata razbiti ukorenjene pozitivne predrasude Srba o današnjoj Rusiji. Nikitin predvodi Rusko demokratsko društvo, u Beogradu organizuje diskusije i proteste.
Kako je procenio u razgovoru za švajcarski list, tek petina Rusa u Beogradu mogli bi se opisati kao politički protivnici rata, još petina se grozi rata, dok je 60 odsto neutralno. „Oni čekaju kako će se razviti stvari kod kuće“, kaže Nikitin.
