U Srbiji će danas biti obeležen Dan sećanja na stradale u NATO agresiji 1999. godine, a centralna manifestacija kojoj će prisustvovati predsednik Srbije Aleksandar Vučić biće održana u Somboru, prenosi RTV.
Obeležavanju Dana sećanja, na Trgu Svetog Đorđa u Somboru sa početkom u 18.00 časova prisustvovaće pored brojnih građana i patrijarh Porfirije, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, poslanici Skupštine Srbije, ministri u Vladi Srbije i Republike Srpske.
Sombor je bio jedan od prvih gradova gde su pale bombe, ali i ljudski životi.
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i predsednik Odbora za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije Nikola Selaković položiće pre podne venac na Spomenik deci stradaloj u NATO agresiji u Tašmajdanskom parku.
U Novom Sadu gradonačelnik Milan Đurić prisustvovaće obeležavanju Dana sećanja na poginule u NATO bombardovanju u kasarni „Jugovićevo“ gde će biti održan komemorativni skup jedinica iz garnizona Novi Sad, a prisustvovaće mu i potpredsednik Pokrajinske vlade Branko Ćurčić.
Čelnici Zrenjanina položiće vence na spomen obeležju u centru grada, kao i na spomen-česmu Slaviši Kepiću, poginulom pripadniku Vojske Jugoslavije, koji će dobiti i ulicu u naselju u kojem je živeo.
Centralne državne komemoracije povodom početka NATO bombardovanja Srbije, odnosno Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) održavaju se u mestima koja su zapamćena kao mesta najvećeg razaranja ili stradanja civila tokom bombardovanja, kao što su Varvarin, Grdelica, Aleksinac, Niš, Kraljevo, a 2015. je održana u Beogradu ispred porušene zgrade Generalštaba.
NATO agresija počela je 24. marta 1999. godine i trajala je 78 dana.
Prema podacima Ministarstva odbrane Srbije, tokom vazdušne agresije NATO ubijeno je 2.500 civila, među njima 89 dece i 1.031 pripadnik Vojske i policije. Prema istom izvoru, ranjeno je oko 6.000 civila, od toga 2.700 dece, kao i 5.173 vojnika i policajaca, a 25 osoba se vodi kao nestalo.
U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno.
Agresija je obustavljena nakon 78 dana potpisivanjem Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna, da bi tri dana potom počelo povlačenje snaga SRJ sa Kosova i Metohije.
Savet bezbednosti UN usvojio je tada Rezoluciju 1244. U pokrajinu je upućeno 37.200 vojnika u sastavu misije Kfor, iz 36 zemalja.
