Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je danas došao u skupštinu da građanima iznese šta Srbima kao narodu predstoji i sa čim se suočava Srbija.
Vučić je, na početku zasedanja Narodne skupštine posvećenog Kosovu, kazao da je svrha današnjeg sastanka ne da prebaci odgovornost na parlament ili narod u celini.
– Od odgovornosti kao predsednik nikada nisam bežao. Donosio sam najteže odluke. Osim u jednom slučaju čini mi se da su one bile u najvećem ineteresu srpskog naroda i građana Srbije. Svrha današnjeg dana je da izađem pred vas i građane Srbije kao predstavnik svih naših građana i da iskreno, otvoreno i na najpošteniji nacicn podelim šta nam kao narodu predstoji, šta je ono s čim se suočavamo – naglasio je on.
Gde je izlaz?
Vučić je rekao da danas nije tu da se bori u bilo kojim izbornim kampanjama, već da se bori, kao i u prethodnih 11 godina, za Srbiju jednako, ako ne i sa više snage i srca posebno kada vidi kako i na koji način je dočekan u skupštini.
– Danas dolazim iz osećaja dužnosti da građanima kažem šta je to šta se događa da mogu sami da procene kakve su posledice naših postupaka i šta je to za šta se borimo. Govoriću i ukazati na sve najlošije tačke takozvane francusko-nemačke inicijative. Neću govoriti o lepšim, već najgorim i najtežim za Srbiju – podvukao je on.
Vučić je rekao da zeli da bude odgovoran i pošton prema građanima, da znaju da vlada, predsednik i skupština nemaju šta da kriju od njih.
– Za zaključke i odluke biće vremena, ali važno je da ljudi znaju šta je to sa čim se suočavamo – istakao je on.
Važnije do svega, pa i od plana, da razumemo trenutak u kojem se sve dešava
Vučić je ukazao da je mnogo pitanja o Kosovu, koja traju više od 600 godina, a malo odgovora – koliko je Kosovo i gde mu je početak i kraj, kada smo pobedili a kada izgubili, da li je mit postao stvarnost ili je stvarnost prerasla u mit, gde je izlaz, ako nije na samom Kosovu i ko treba da pruži odgovore da na ta pitanja.
Podsetio je da su Srbi 1871. godine činili 64 odsto stanovništva na prostoru koji se danas računa kao Kosovo, a samo 50 godina kasnije, znatno manje, i da je stanje bilo nešto bolje posle Drugog svetskog rata, dok nije počeo egzodus 1991.godine.
Da li nam je Kosovo postalo meta političkog potkusurivanja?
– Da li smo razmišljali šta smo sve uradili, da li nam je Kosovo postalo meta političkog potkusurivanja i ništa više. Za mene je Kosovo više od toga – poručio je Vučić.
Ukazao je da je važnije od svega, pa i od francusko-nemačkog plana – okolnosti, trenutak, politički momentum, vremenski okvir u kojem se sve dešava.
Primetio je da je večna dilema – prikloniti se jačem ili se uvek suprotstavljati, koja se i danas vidi u suprotstavljenim stavovima u javnom mnjenju i dve isključive peticije – jedne da kažemo ne razgovorima, uz neprihvatanje bilo čega, a druga prihvatanje svega i svačega.
– Ja ću izvesti zaključak drugačiji u odnosu na oba – naveo je Vučić.
