Izvestilac za Srbiju u Evropskom parlamentu Vladimir Bilčik objavio je danas nacrt svog izveštaja o Srbiji u kojem se pozdravlja činjenica da članstvo u EU i dalje predstavlja strateški cilj Srbije, ali i navodi da će normalizacija odnosa sa Prištinom i usklađivanje sa evropskom spoljnom politikom odrediti dinamiku srpskog puta prema EU.
Bilčik smatra da je dobro usklađivanje Srbije sa EU u glasanju za relevantne rezolucije Generalne skupštine UN i suspenziju Rusije iz Saveta za ljudska prava.
Istovremeno kritikuje što Beograd nije uspeo da se uskladi sa restriktivnim merama Unije protiv Rusije i dodaje da žali zbog bliskih odnosa Srbije sa Rusijom.
Nizak nivo usklađenosti Srbije sa spoljnom politikom EU
Bilčik žali zbog kontinuiranog niskog nivoa usklađenosti Srbije sa spoljnom politikom EU, posebno u kontekstu ruskog rata protiv Ukrajine i podvlači činjenicu da Srbija, kao zemlja kandidat, mora da se pridržava principa i politike Evropske unije, a usklađivanje sa ratnohuškačkim autokratskim režimom je neprihvatljivo.
Kada je reč o dijalogu Srbije i Kosova, Bilčik ističe da podržava specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka i poziva na punu implementaciju svih relevantnih sporazuma, uključujući uspostavljanje Zajednice srpskih opština.
Očekuje da se Beograd i Priština uključe u dijalog da bi se postigao sveobuhvatan, pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa, u skladu sa međunarodnim pravom.
Bilčik je duboko zabrinut zbog tenzija na severu Kosova i neprihvatljive pucnjave na pravoslavno Badnje veče i podseća na zajedničku odgovornost za mir i vladavinu zakona za sve ljude na Kosovu.
On je naglasio da su ključne komponente srpske spoljne politike u direktnoj suprotnosti sa stavovima EU, uključujuci potpisivanje sporazuma kojima se utvrđuju zajednički spoljnopolitički prioriteti između Srbije i Rusije za 2023. godinu i 2024. godinu.
Kritikuje i sastanke sa visokim zvaničnicima iz Rusije koji su u EU na spisku sankcija, kao i imenovanje direktora Bezbednosno-informativne agencije, koji je poznat po svojoj anti-EU i prokremljskoj retorici.
Neprihvatljivi pritisci i napadi na aktiviste i novinare
Bilčik je zabrinut zbog sve manje podrške javnosti za članstvo u EU u Srbiji.
Što se tiče vizne politike, Bilčik naglašava početne korake koje je Srbija preduzela da se uskladi sa listom zemalja koje nisu članice EU, čijim državljanima su potrebne vize za EU, i poziva na dalje usklađivanje.
U izveštaju kritikuje, kako tvrdi, stagnaciju slobode izražavanja, slučaje govora mržnje i kampanje klevetanja, sve većeg broja strateških tužbi protiv učešća javnosti u zemlji i ponavlja da su pritisci i napadi na aktiviste, novinare i medijske kuće neprihvatljivi.
Bilčik je pozvao vlasti da istraže i krivično gone sva takva krivična dela, uključujući ona protiv istraživačke kuće KRIK i dnevnog lista Danas, i da stvore okruženje u kojem sloboda izražavanja može istinski cvetati.
U izveštaju se Bilčik osvrće i na zakasnelu implementaciju medijske strategije i povezanog akcionog plana, te poziva vladu da poveća transparentnost vlasništva i finansiranja medija i osigura nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije.
U vezi dodele pete licence za nacionalne frekvencije, zahteva da bude obavljena preko transparentnog procesa i smatra da su četiri dodeljene frekvencije bile date kanalima koji su u prošlosti kršili novinarske standard.
Duboka zabrinutost zbog uticaja Rusije i Kine
Konstatuje da Srbija dobro napreduje u razvoju funkcionalne tržišne ekonomije, ali naglašava da je potrebno otkloniti slabosti u vladavini prava da bi privatni sektor mogao bolje da se razvija.
Bilčik izržava duboku zabrinutost zbog investicija Rusije i Kine u Srbiji i njihovog uticaja na političke i ekonomske procese u regionu, dok, s druge strane, postoji značajna pomoć EU koja je pružena zemlji i poziva srpske vlasti da ojačaju stratešku komunikaciju i poboljšaju vidljivost finansiranja EU.
Radi se o prvom nacrtu izveštaja Bilčika koji će, preko amandmana drugih političkih grupa u Evropskom parlamentu u narednim nedeljama, pretrpeti izvesne promene, a zatim, biće predmet glasanja na plenarnoj sesiji na proleće.
