Predstavnici Nemačke, Francuske i EU žele dil Beograda i Prištine, ali ne nude pravu evropsku perspektivu, ocenjuje „Frankfurter algemajne cajtung“ i dodaje da je zato pitanje da li će (Aleksandar) Vučić i (Aljbin) Kurti „založiti“ svoj politički kapital.
Kako navodi FAZ, nisu velike šanse da Zapad okonča spor Srbije i Kosova jer posrednici u Beograd i Prištinu odlaze „praznih ruku“, prenosi Dojče vele.
Navodi se da Nemačka, Francuska, SAD i EU „dodaju gas“ kako bi zatvorili „nebranjeno krilo“ na Balkanu dok traje rat u Ukrajini.
„Pretnje po stabilnost u Evropi stižu i zbog večnog sukoba Beograda i Prištine koji se već godinama u neredovnim razmacima nanovo raspaljuje. Poslednji put je delovalo da je krvavi konflikt opasno blizu u decembru prošle godine“, navodi list.
Novinar Mihael Martens, autor teksta, podseća da francusko-nemački predlog kao ideju ima sporazum dve Nemačke od pre pola veka. Po njemu bi, kako se navodi, Srbija faktički prihvatila Kosovo mada ga ne bi eksplicitno priznala.
„Osim detalja mogućeg sporazuma, čije začkoljice ne treba potceniti, pre svega se radilo o načelnom pitanju: Da li su Srbija i Kosovo spremni da prihvate zapadni predlog kao osnovu rešenja? Da li su voljni i kadri da brzo ostvare napretke? Onda bi se svakako u završnoj fazi direktno angažovali i Šolc i Emanuel Makron“, naveo je Martens.
Prema pisanju lista, zapadni emisari imaju ambiciozne ideje, a stvar ne bi trajala godinama, već možda samo nekoliko meseci do sporazuma.
Pozivajući se na izvore, list navodi da je kosovski premijer Aljbin Kurti dočekao predlog i prateći zahtev da formira Zajednicu srpskih opština sa zahtevom da pet članica EU koje nisu priznale Kosovo to učine.
Prema oceni „Frankfurter algemajne cajtunga“, Brisel, Berlin ili Pariz ne mogu da daju te garancije u ime Španije, Grčke, Kipra, Slovačke ili Rumunije.
„Nije iznenađenje Kurtijevo odbijanje da evropski predlog prihvati uz rukoljub. U Prištini, kao i u Beogradu, posrednici se posmatraju kao emisari praznih ruku. Perspektivu članstva u EU cilj koji je svojevremeno probudio znatnu reformsku energiju u regionu oni ne mogu da ponude“, navodi list.
Podsećajući na razne blokade puta balkanskih zemalja u EU, FAZ piše da u Beogradu i Prištini ne veruju da je ruska agresija na Ukrajinu najednom vratila proširenje EU u igru.
Martens navodi da evropska perspektiva na Balkanu deluje daleko manje atraktivno nego što se misli u Briselu jer niko, ističe se, zapravo ne zna šta se pod njom podrazumeva osim „retorički proglašene nove epohe“.
List ocenjuje da je stanje trenutno „vrlo ugodno“ za Vučića, jer „dok god Kurti bude smatran partibrejkerom, Vučić može da se pretvara da je saglasan sa predlogom“.
„Ali kako se čuje u Beogradu, ni Vučić neće investirati politički kapital u projekat čiji zagovornici ne mogu ubedljivo da mu kažu šta on ima od toga“, zaključuje FAZ.
