Odnos Rusa i Srba ima iracionalni karakter. Reč je o ljubavi koja nije uslovljena nikakvim pragmatičnim principima. Zbog toga je saradnja ruskih i srpskih umetnika i svih onih koji se bave kulturom i dalje veoma uspešna, uprkos izraženim pritiscima koje srpske kolege trpe sa Zapada, istakao je savetnik ruskog predsednika za kulturu Mihail Švidkoj.
Bivši ministar kulture Rusije, koji je u Beogradu boravio mnogo puta, a posebne emocije vežu ga za Bitef, u posetu Srbiji je došao radi dogovora o velikim projektima srpsko-ruske kulturne saradnje, među kojima su obeležavanje 185 godina rusko-srpskih diplomatskih veza i 100 godina srpskog baleta, u čijem su osnivanju ključnu ulogu imali ruski umetnici koji su se u srpsku prestonicu doselili nakon Oktobarske revolucije.
– Sada, u ovim okolnostima, vrlo je jasna izjava nastojnika Hrama Svetog Save, vladike Stefana, da odnos Rusa i Srba ima nekakav iracionalni karakter, koja nije zasnovana na pragmatičnim principima. U svakom slučaju, prema anketama, 60 do 70 odsto Srba podržava Rusiju, a to je veoma visok procenat u savremenom svetu i to ne može da me dirne čoveka – rekao je Švidkoj.
On je ocenio da je tokom protekle godine saradnja Srbije i Rusije u svim oblastima, uključujući i oblast kulture, bila na veoma visokom nivou, uprkos prilično ozbiljnim nastojanjima Zapada da ubedi srpske kolege da prekinu sve kontakte s Rusijom.
– Ipak, Srbija ni na ekonomskom, ni na političkom, pa ni na obrazovnom, kulturnom i naučnom planu nije odustala od kontakata s Rusijom, iako razumem da to i nije baš jednostavno za srpske kolege – napomenuo je Švidkoj, navodeći kao jedan od primera izuzetno kvalitetnu i blisku saradnju Beogradskog univerziteta sa univerzitetima iz Rusije.
Među raznim dugoročnim projektima rusko-srpske kulturne saradnje u planu je, kako je rekao Švidkoj, organizovanje Godine rusko-srpske kulture, koja bi mogla da bude upriličena tokom 2024, kao i gostovanja istaknutih ruskih umetnika tokom ove godine u Srbiji, kao što su pijanista Denis Macujev i dirigent Valerij Gergijev.
Filijala Ermitaža u Beogradu
Najambiciozniji projekat koji je, za sada u fazi preliminarnih dogovora, jeste osnivanje filijale Ermitaža u Beogradu, u kojoj bi ovdašnja publika mogla da uživa u delima čuvenog ruskog muzeja. Tim povodom 7. februara Beograd bi trebalo da poseti direktor Ermitaža Mihail Piotrovski.
– Postoji ideja da se u Beogradu otvori filijala tog muzeja, nalik onoj koja postoji u Holandiji. To je projekat za koji su svi zainteresovani. Za sada je reč o preliminarnim razgovorima, veoma obazrivo se odnosimo prema projektima te vrste, jer je reč o veoma složenom poslu. Dakle, reč je o projektu koji bi mogao biti realizovan u roku od četiri do pet godina – naveo je Švidkoj.
Na pitanje novinara u kakvoj su fazi pregovori o razmeni lista Miroslavljevog jevanđelja koji se čuva u Sanktpeterburškoj državnoj biblioteci za dela ruskog slikara Nikolaja Reriha iz kolekcije Narodnog muzeja, Švidkoj je istakao da sada nije trenutak da se o tome razgovara.
