U nedeljnom izdanju švajcarskog lista „Noje cirher cajtung“ (NZZ) nekoliko tekstova je posvećeno sporu Beograda i Prištine. Autorke su Adelhajd Velfl, Blerta Ismaili i Tatjana Lazarević.
U podnaslovu teksta za ciriški list „Čvrsto ujedinjeni u nepoverenju“ naznačava se: „Kremlj je vodio režiju“. Tekst je potpisala Adelhajd Velfl:
„Opasno blizu vojnog sukoba je desničarski orijentisan, nacionalistički predsednik Srbije Aleksandar Vučić doveo konflikt sa Kosovom. Srbija ne priznaje nezavisnost male balkanske države. Rusija takođe ne. A što se Beograd više naslanjao na ruskog predsednika Vladimira Putina tokom prošle godine, to je veći postajao strah kosovskih Albanaca od rata.
„Sever još manje integrisan nego ranije“
Putinov napad na Ukrajinu pre skoro godinu dana Kosovari su doživljavali kao pretnju: I Srbija bi mogla pokušati da uzme sever Kosova silom. U međuvremenu je napravljeno 28 srpskih vojnih baza uz granicu sa Kosovom. Militantne proruske grupe kao što su Noćni vukovi pojavljivali su se tamo.
Vučić je razmišljao o slanju trupa na sever Kosova, mada su u zemlji vojnici NATO. U novembru su Srbi počeli da blokiraju puteve teškim kamionima, kako bi sprečili kosovske bezbednosne snage iz Prištine. Neposredan povod za konflikt dala je kosovska vlada. Premijer Aljbin Kurti je hteo na severu da uvede kosovske automobilske tablice – kao znak suverenosti svoje zemlje.
‘Teroristički šljam’, tako je Vučić zbog toga nazvao kosovskog premijera. EU i SAD su izvršili pritisak na Kurtija dok nije odustao od uvođenja tablica. Sada su svi u zemlji razočarani i uznemireni. Sever je još manje integrisan u kosovsku državu nego pre krize“, završava Velfl navode kojim je uvela čitaoce u temu, a onda piše:
„Dve pametne analitičarke na Kosovu posmatraju događaje prethodnih meseci. Germanistkinja na univerzitetu u Prištini, kosovska Albanka Blerta Ismaili kao i novinarka Tatjana Lazarević, kosovska Srpkinja iz Severne Mitrovice. Konflikt iz dva potpuno različita ugla“.
„Draga gospođo Fon der Lajen, zar to ne vidite?“
Potom NZZ donosi viđenje germanistkinje Ismaili, pod naslovom „Draga gospođo Fon der Lajen, zar to ne vidite?“:
„Posle rata na Kosovu mislila sam da vojni sukob u Evropi više nije moguć. Ali on je opet bio tu sa napadom Rusije na Ukrajinu. Probudila su se sećanja. Uplašila sam se da će separatisti u Bosni i Hercegovini kao i oni koji žele da odvoje sever Kosova biti ojačani ratom koji vodi Kremlj. Da će dobiti realnu šansu da sprovedu svoje planove. Istovremeno sam mislila da je NATO ovde na Kosovu, Srbija neće zaratiti sa njim. Uprkos tome, nezamislivo je odjednom postalo zamislivo.
Srbija igra dvostruku igru, ali je EU nagrađuje. Polovina pomoći za zapadni Balkan odlazi u poslednje vreme u Srbiju i ja sam pomislila: Draga gospođo Fon der Lajen, draga EU, zar to ne vidite? Ta tolerantnost ne umiruje Srbiju, ne čini Srbiju zapadnijom, naprotiv. Zato sam razočarana Evropskom unijom i to ne samo zbog nedostajuće vizne liberalizacije za Kosovo.
„Srbija je pokazala da je jača“
Kada je premijer Aljbin Kurti u oktobru pokušao da uvede kosovske tablice na sever Kosova, napravio je grešku. To je oslabilo Kosovo. On to nije dogovorio sa drugima. Na kraju je morao da uradi to što su htele SAD. Shvatili smo da možemo da uradimo samo ono što dozvoljavaju zapadne sile. Kao država smo slabi. To je tako, makar se nama ne dopadalo.
Kada su na severu postavili barikade i to potrajalo deset dana, u jednom trenutku sam pomislila, da li je to priprema odvajanja severa Kosova? Uznemirila me je tišina iz pravca SAD i EU. Uznemirilo me je to što predstavnici zapadnih zemalja nisu pozvali srpske političare i policajce na Kosovu, da se potčine kosovskim strukturama. Niko se nije trudio oko deeskalacije. Uplašila sam se: Šta ako Srbi više ne budu učestvovali na izborima, ako blokiraju državu? Kada su barikade uklonjene osetila sam olakšanje.
Mnogo toga zavisi od razvoja situacije u Ukrajini. Htela bih da se završe razgovori sa Srbijom. Dijalog stalno proizvodi iluzije i predstave i može da se zloupotrebi kao sredstvo pritiska. Osim toga, nemamo ravnotežu. Srbija je pokazala da je jača. EU i SAD to dozvoljavaju. Ali mi više ne verujemo“, piše Blerta Ismaili.
„SAD ne žele novi rat na Kosovu“
Stav srpske novinarke Lazarević sa severa Kosova je potpuno drukčiji. Njen naslov glasi: „Kurti celi sever predstavlja kao kriminalce“.
„Odmah posle ruskog napada na Ukrajinu počelo je pravljenje posebnih baza kosovske policije na severu Kosova. Istovremeno je vlada Kosova otpočela ekstremno glasnu kampanju. Zahtevala je brz pristup Kosova NATO i Savetu Evrope. To se obrazlagalo agresijom na Ukrajinu. Tvrdili su da je Srbija zamenik Rusije, a Putin će, kada završi sa intervencijom u Ukrajini, uskoro napasti i Kosovo. Takvo postupanje Kosova je delom bilo izloženo međunarodnoj kritici.
Kosovo je područje koje kontroliše NATO, a NATO ne želi novo krizno žarište. Stiče se utisak i da SAD ne žele novi rat na Kosovu. S druge strane, ruski ambasador u Srbiji je došao na granični prelaz. To je dovelo do nove napetosti.
„Srbi na Kosovu se osećaju neželjenim“
Kurti je ukupan sever predstavio kao kriminalan. I on i predsednica Vjosa Osmani propustili su brojne prilike da izgrade mostove prema kosovskim Srbima, ne pokazuju stvarno zanimanje za dobrobit kosovskih Srba ili za stvaranje klime u kojoj bi se ostvarili njihovi zahtevi i prava.
Ali ni Beograd ne pokazuje poštovanje prema kosovskim Srbima i ne jača stvarno njihove nadležnosti, već ih pretežno zloupotrebljava. Srbi na severu Kosova nisu zaista srećni da žive u nezavisnom Kosovu. Uplašeni su i ogorčeni. Osećaju se neželjenim i da gube svoj zavičaj. Srpska lista je posle uklanjanja barikada izgubila na verodostojnosti. Ljudi su pre toga bili puni poverenja i nade, verovali su da će Vučić pripojiti sever Srbiji.
Ali sada, kada su barikada uklonjene i ništa se više ne događa, razočarani su. Nalazimo se usred propagandnog rata. Ljudi upijaju tu propagandu jer su uplašeni ili jer su besni i ne znaju šta će se dogoditi“, završava Tatjana Lazarević za NZZ.
