Ukoliko Briselski sporazum ne bude primenjen ove godine rizik od neizbežnog sukoba je realan, a ako se to desi, posledice bi bile ozbiljne, piše britanski list Gardijan.
U tekstu u kojem se analizira situacija na Zapadnom Balkanu, pod naslovom „Evropa treba da uradi više“, Gardijan navodi da su u decembru „lokalni sporovi“ doveli do postavljanja barikada na severu Kosova, koji uglavnom naseljavaju Srbi.
„Odnosi između Prištine i Beograda – koji uživa entuzijastičnu podršku Kremlja i odbija da prizna nezavisnost Kosova – izgledaju gore nego u bilo kom trenutku u poslednjih 20 godina“, navodi Gardijan.
Ukazuje se i da je kapacitet Evropske unije da posreduje „komplikovan“, zbog zavisnosnosti Srbije od ruskog gasa, ali i odbijanja Beograda da uvede sankcije Moskvi.
„Ali ukoliko se Briselski sporazum iz 2013. konačno ne primeni ove godine – povezujući političku autonomiju kosovskih Srba sa normalizacijom odnosa između dve zemlje – rizik od neizbežnog sukoba je stvaran. Da se to desi, šire posledice bi bile ozbiljne, ne samo u smislu nove izbegličke krize“, upozorava se u analizi koju je plasirao Gardijan.
U tekstu se podseća da je početkom decembra održan Samit EU – Zapadni Balkan u Tirani, i navodi da su se evropski zvaničnici okupili kako bi poslali „simboličnu poruku“.
To je, dodaje Gardijan, bio prvi samit održan u regionu čije stanovništvo, uglavnom, čezne da pripada „briselskom klubu“, ali je počelo da sumnja da će se to ikada desiti.
Taj gest, piše list, sa konkretnim merama poput uključivanja u Erazmus program EU, – dobro je prošao, uz podsećanje da je albanski premijer Edi Rama konstatovao da se „stvari menjaju“, dok su drugi lideri pozdravili „nov način razmišljanja“.
Nekoliko sedmica kasnije, BiH je dobila status zemlje kandidata za članstvo u EU. Takav razvoj događaja nije teško objasniti, dodaje list.
„Kako je poslednjih godina nastupio zamor od proširenja EU, Zapadni Balkan i njegove naizgled nerešive, nerešene tenzije pale su na evropskoj lestvici geopolitičkih briga. Ali, rat u Ukrajini koncentrisao je umove u Briselu, dok Rusija nastoji da proširi svoj uticaj u regionu na račun EU i NATO-a i koristi političku nestabilnost u svoju korist“, stoji u analizi.
Zato je preko potrebno da se zapad ponovo fokusira na ovaj region, ali je „s obzirom na mračni kontekst“, potrebno više od toplih reči.
Gardijan konstatuje da je i u BiH situacija sumorna, zato što Moskva daje velikodušnu podršku „secesionističkoj agendi nacionalističkog lidera bosanskih Srba Milorada Dodika“, dok Kremlj istovremeno „neguje bosanske Hrvate nacionaliste, koji su podjednako odlučni da učvrste i prodube etničke podele sadržane u dejtonskom Ustavu zemlje“.
List navodi i da s obzirom na geopolitičke uloge i rastući uticaj kineskih investicija u regionu, Unija treba da pojača svoju ulogu.
Istovremeno, uspeh antiimigracionih, islamofobičnih partija u zemljama poput Francuske i Holandije znači da je proširenje na istok nerealno u doglednoj budućnosti.
Navodi se i da je u Srbiji podrška članstvu u EU pala na ispod 50 odsto, zbog pritiska na Beograd da uvede sankcije Rusiji.
„Ali EU i dalje može da utiče, i da uradi pravu stvar, posle godina zanemarivanja. Bez pristupa Uniji, trebalo bi ponuditi mnogo više ekonomske pomoći. U zamenu za napredak u reformama po pitanju korupcije, vladavine prave i slobode izražavanja, istinski angažovan pristup mogao bi da stvori dobru volju neophodnu za smirivanje regionalnih tenzija i poštovanje demokratskih vrednosti“, piše Gardijan.
Loša alternativa je da se dozvoli strateški vitalnom regionu da gleda na istok, koliko i na zapad, „osnažujući etnonacionalističke neliberalne snage i unapređujući plan Kremlja u dvorištu Evrope“, zaključuje se u analizi.
