Posle otvorenih pretnji da će barikade Srba nasilno biti uklonjene, ali i crtanja „meta na čelu“ čelnicima Srpske liste, ministar odbrane Srbije, Miloš Vučević ocenio je da je situacija na severu Kosmeta „napeta i dramatična“.
„Srbija mora da bude smirena, moramo da idemo u pravcu političkog razgovora, ali postoje crvene linije – nema „Oluje“, nema „Bljeska“, nema marta 2004. godine“, poručio je Vučević u jutarnjem programu RTS.
Reagujući na čitav niz zapaljivih izjava zvaničnika privremenih organa Prištine, uključujući i onu Kurtija da „uklanjanje barikada ne može isključiti žrtve“, Vučević je naglasio da je reč o „opštoj pretnji Srbiji i narodu na KiM“ i „jasna poruka da Kurti ne mari za ljudske žrtve“.
Direktor Kancelarije za KiM Petar Petković upozorio je da je reč o „brutalnim pretnjama“ Srbima na Kosovu.
Reagujući na optužbu ministra policije privremenih prištinskih institucija Dželjalj Svečlja, da iza barikada stoji predsednik Srpske liste Goran Rakić, Petković upozorava da je to otvoreno „crtanje meta“ srpskih zvaničnika na Kosovu.
„Posle Kurtijevog poziva na ubistvo Srba, s brutalnim pretnjama nastavio je Đeljalj Svećlja koji je nacrtao metu na čelu Goranu Rakiću! Ove pretnje su najozbiljnije, jer Svećlja direktno rukovodi Kurtijevim specijalicima s dugim cevima. Ne igrajte se životima srpskog naroda na KiM!“, poručio je Petković.
Za nekadašnjeg oficira vojne, kontraobaveštajne službe, Ljubana Karana, sve zapaljivija retorika Albanaca je deo strategije koju koriste tokom celog 20. veka.
– Kako bi Kosovo ostalo bez Srba, Albanci su po selima kupovali imanja isključivo od imućnih ljudi i to po deset puta većoj ceni od realne. Ako to ne bi uspevalo onda bi viđenije Srbe zastrašivali ili ubijali. Danas je ta strategija modifikovana i cilj im je srpska politička elita koju žele po svaku cenu slome. Otuda je crtanje meta na čelu lidera Srpske liste zapravo crtanje meta na čelima svim Srbima na Kosovu – ističe Ljuban Karan.
Zoran Dragišić, profesor Fakulteta bezbednosti i član Odbora za bezbednost Skupštine Srbije ne isključuje mogućnost da je „etiketiranje“ čelnika Srpske liste uvod u – njihovo hapšenje.
– Bojim se da je ovo najava hapšenje srpskih političara na Kosovu sa isključivim ciljem da se po svaku cenu izazove reakcija srpske zajednice. Kada dođe do najgoreg tada se neće pitati šta je bio uzrok tome, već ko je krivac, a Srbi su već „etiketirani“ kao „loši momci“ – kaže Dragišić i dodaje da je zbog toga važno da Srbi na Kosmetu ostanu „mirni i jedinstveni“.
– Sada je ogoljeno jasno da Albanci na čelu sa Kurtijem žele da idu do kraja, da nisu spremni na bilo koji kompromis. Da zaista žele deeskalaciju napetosti dovoljno je da oslobode policajce koje su uhapsili. Ono što zabrinjava jesu pretnje koje je uputio nemački ambasador u Prištini. To nije bio diplomatski rečnik, ali je jasno i da pretnja nije izrečena bez prethodnog odobrenja iz Berlina. Ovo su trenuci kada treba biti mudar i staložen i ne nasedati na provokacije. Uliva nadu sastanak koji je predsednik Srbije imao sa komandantom NATO, jer KFOR ima snagu da spreči sukob, a potrebna je dodatna diplomatska ofanziva Srbije prema SAD, jer očigledno je da Amerika „vedri i oblači“ na Kosovu – ističe Dragišić.
Veliki protest
Zbog poslednjih pretnji iz Prištine Krizni štab srpskog naroda sa severa Kosova i Metohije pozvao je na veliki protest u četvrtak, tačno u podne u Rudare, kod Krsta.
„Pozivamo srpski narod koji živi na KiM na najveći narodni protest ikada na kome će naš narod koga čine naši lekari, profesori, učitelji, rudari, rođaci, komsije, naše majke, sestre da se okupe da pošaljemo jasnu zajedničku poruku da ne pristajemo na progon i ubijanje i da sever KiM niti je Nemačka niti je Kurtijeva prćija nego je mesto na kome živimo i na kome želimo da ostanemo i opstanemo“, navodi se u saopštenju.
Apsurdna objašnjenja porodici Pantić
Suzana i Predrag Pantić, supruga i sin uhapšenog policajaca Dejana Pantića, pokušali su u utorak da ga posete u bazi specijalnih kosovskih jedinica blizu prelaza Jarinje, ali jedino što su uspeli je da predaju njegovu garderobu i stvari za ličnu higijenu.
U razgovoru za „Vesti“, Predrag Pantić kaže da su pokušali da ili vide Dejana ili da mu predaju telefon kako bi se sa njim čuli pošto im to nije omogućeno od kada je uhapšen.
– Policajci nisu bili neljubazni, rekli su da samo rade svoj posao, ali čitava situacija je dovedena do apsurda. Tražili smo da vidimo oca, ali su objasnili da ne možemo jer nemaju dozvolu sudije da nas puste. Onda smo pitali što mu barem ne daju telefon kako bi nam se javio, a odgovorili su da im i za to treba odobrenje „odozgo“. Mi smo još prošle nedelje poslali sve te zahteve, žalbe i molbe i za neke nam je sudija rekao da su neizvodljive zato što su barikade na putu, a mi smo upravo kroz te barikade i došli do baze. Pritom, o mom ocu se i dalje govori kao da je kriminalac i zločinac, a on se zvanično vodi kao „privedeno lice“ – kaže Predrag Pantić.
Oštre reakcije na izjavu Rodea
Zvaničnici Srbije oštro su reagovali na izjavu nemačkog ambasadora u Prištini, Jern Rodea u kojoj je naveo da barikade moraju biti uklonjene do 25. decembra, odnosno katoličkog Božića. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ukazao da je izjava nemačkog ambasadora opasna i da predstavlja pretnju srpskom narodu, ali da je on „odranije poznat po antisrpskim stavovima“.
„Umesto da dobijem odgovor od Kfora, počeli smo da dobijamo odgovore od svih političara, a najviše iz Nemačke, kazao je Vučić i dodao da je prvo to stiglo od nemačke ministarke spoljnih poslova, preko ambasadora u Prištini koji se meša u sve.
„Naš manevarski prostor je da pokazujemo jedinstvo, odlučnost i zajedništvo. I to ćemo da radimo, nemam nikakvu dilemu, znao sam oduvek da neko snažno podupire Kurtija u svakodnevnom izmišljaju problema i incidenata. Sad smo sve videli, shvatili i razumeli, naše je da budemo uz svoj narod i bićemo“, poručio je Vučić.
Predsednica Vlade Srbije, Ana Brnabić ocenila je izjavu nemačkog ambasadora kao „bezobzirnu, bezobraznu i u suprotnosti sa zdravim razumom“. Premijerka Srbije postavlja pitanje i kako ambasador Nemačke može da odlučuje o nečemu što je doneo Savet bezbednosti UN, kad pritom Nemačka čak nije ni članica SB UN.
„To je bruka i sramota. To je ponižavanje UN, svih zemalja članica, ponižavanje Kfora i Euleksa. Molim sve iz Nemačke, uključujući i ministarku za sve i svašta Violu von Kramon, da pročitaju rezoluciju 1244 pa da onda pričaju šta je prihvatljivo a šta ne. Prema toj rezoluciji, povratak određenog broja srpske vojske nije mogućnost, to je obaveza“, navela je Brnabićeva.
Španija protiv prijema Kosova
Ministarstvo spoljnih poslova Španije saopštilo je za Kosovo onlajn da ova zemlja „ne može da glasa za aplikaciju tzv. Kosova za članstvo u EU.
„Španija, kao i druge zemlje Evropske unije, nije promenila stav o nepriznavanju Kosova i smatra da je dijalog Beograda i Prištine jedini mogući način da se postigne trajno rešenje spora oko teritorije. Po logici nepriznavanja, Španija ne može da glasa za aplikaciju za članstvo u EU.“
Kfor: Analiziramo zahtev Srbije
Zvaničnici Kfor i dalje analiziraju zahtev Vlade Srbije za vraćanje do 1.000 pripadnika srpskih snaga bezbednosti na Kosovo po Rezoluciji 1244. Ovo stoji u njihovom saopštenju u kome se navodi da će nastaviti „da pružaju bezbedno okruženje i slobodu kretanja koja podstiče produktivan dijalog, dajući liderima mogućnost da kreiraju dugoročna, održiva rešenja, za dobrobit svih zajednica koje žive na Kosovu“.
Kfor je saopštio da misiju vodi NATO sa više od 3.700 pripadnika osoblja iz 27 zemalja.
