Ambasador Srbije u SAD Marko Đurić izjavio je za njujorški nedeljnik Njuzvik da vlasti u Prištini kontinuirano sprovode provokativne akcije i povećavaju međuetničko nepoverenje.
U istom članku njujorškog nedeljnika objavljenom danas ambasador Kosova u SAD Iljir Dugoli tvrdi da ne postoje dokumentovani slučajevi sistematskog kršenja prava Srba na KiM od strane vlade u Prištini. Ambasador Đurić je ponovio da je zvanični Beograd bio i uvek će biti konstruktivan učesnik u dijalogu, onaj koji će se zalagati za mir, stabilnost i kompromis dok „Priština kontinuirano sprovodi provokativne i jednostrane akcije kojima se krše Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i Briselski sporazum“.
– Sprovode se mere prištinskih vlasti koje predstavljaju egzistencijalnu bezbednosnu pretnju srpskom stanovništvu i njihovim pravima, čime se ugrožava mir i dodatno povećava međuetničko nepoverenje. Zbog toga tražimo oslobađanje svih uhapšenih Srba i nastojimo da pronađemo načine za deeskalaciju situacije i smirivanje tenzija na severu Kosova i Metohije – poručio je Đurić.
On je istakao da je 2022. godina sa najvećim, rekordnim brojem etnički motivisanih incidenata, protivpravnih i neosnovanih pritvaranja, napada na Srbe, njihovu imovinu i srpsko versko, istorijsko i kulturno nasleđe.
– Srbija ostaje privržena procesu dijaloga koji se vodi uz pomoć EU, bez prejudiciranja budućeg statusa južne srpske pokrajine, a u cilju rešavanja konkretnih pitanja od značaja za život svih ljudi na Kosovu i Metohiji – predočio je Đurić.
Dugoli, s druge strane, kako piše Njuzvik, kaže da da je ono što se događa poslednja stavka „na dugačkoj listi pokušaja Srbije da destabilizuje Kosovo“ i optužuje vlasti u Beogradu da su “angažovane u stalnim naporima da izazovu nemire“.
– Oni to rade ne samo na Kosovu već i u drugim zemljama poput Crne Gore i Bosne i Hercegovine – rekao je Dugoli za Njuzvik, uz tvrdnju da je glavni pokretač ovih napora „dugotrajni uticaj bivšeg srpskog i jugoslovenskog lidera Slobodana Miloševića“.
– Beograd je očigledno zainteresovan da sabotira sporazum o normalizaciji odnosa u čijem središtu bi trebalo da budu međusobno priznavanje Kosova i Srbije, nešto što su brojni lideri i institucije, od predsednika Bajdena do Evropskog parlamenta, vrlo jasno rekli. Takođe, važno je napomenuti da je ovo deo taktike srpske strane da postavi dodatne barijere integraciji Kosova u EU – rekao je Dugoli.
Ambasador Đurić je osporio tvrdnje Dugolija i istakao da Srbija nastavlja da poziva međunarodnu zajednicu i sve aktere međunarodnog prisustvu na KiM da obezbede mir, poštovanje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, zakonskih normi i postignutih dogovora.
– Pozivamo ih da spreče dalje ugrožavanje Srba i drugih nealbanaca, da zaštite njihova ljudska prava uz obezbeđivanje bezbednosti i održivog povratka za sva izbegla i raseljena lica i omoguće im normalan i dostojanstven život u 21. veku – rekao je Đurić.
On je posebno naglasio da veliki broj država članica UN, uključujući pet članica EU, ne priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Đurić je ponovio da je KiM autonomna pokrajina u sastavu Republike Srbije, pod upravom Misije Ujedinjenih nacija (UNMIK) u skladu sa efektivnom i pravno obavezujućom Rezolucijom SB UN 1244, kao i da je proglašenje nezavisnosti Kosova „jednostrani akt kojim se flagrantno krše međunarodno pravo, Povelja Ujedinjenih nacija, Rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 (1999) i Završni akt iz Helsinkija“.
Đurić je ukazao da je jedina veza koju je Srbija povukla između situacije u Ukrajini i one na Kosovu dosledna podrška Beograda teritorijalnom integritetu, što je princip koji, kako je rekao, Priština nastavlja da krši u svojoj potrazi za državnošću.
– Baš kao što se zalaže za očuvanje suvereniteta i integriteta sopstvene teritorije, Srbija se takođe zalaže za poštovanje teritorijalnog integriteta drugih suverenih država, međunarodno priznatih u okviru Ujedinjenih nacija, držeći se principa da se granice mogu menjati samo u skladu sa pravilima međunarodnog prava – poručio je Đurić.
