Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić učestvuje na dvodnevnom samitu lidera Evropske unije i Zapadnog Balkana koji okuplja lidere 27 zemalja članica EU i regiona. Samitom koji se prvi put održava u regionu kandidata za članstvo u EU, predsedava predsednik Saveta EU Šarl Mišel, a prisustvuje i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Vučić je samit u Albaniju iskoristio za čitav niz bilateralnih susreta, a po dolasku u Tiranu izjavio je da je „važno da Srbija dobije podršku za rešavanje energetskih pitanja“, a odluku da ipak prisustvuje je slikovito objasnio: „Uvek je bolje biti za stolom, jer kad niste za stolom onda ste na meniju.“
Vučić je razgovarao sa čelnim ljudima EU: predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom i predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen.
„Sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom razgovarao sam o svim pitanjima od interesa za Beograd i Brisel“, napisao je Vučić na Instagramu. Nakon susreta sa predsednicom EK, Fon der Lajenovom, predsednik Srbije je kazao da su razgovarali o svim aktuelnim pitanjima između Srbije i EU, kao i da se zahvalio na 165 miliona evra pomoći srpskom energetskom sektoru.
Susret sa Makronom
Na marginama samita, Vučić je razgovarao i sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom.
„Razgovarali smo i o regionalnoj stabilnosti, a ja sam ponovio doslednu posvećenost Srbije očuvanju mira i dijalogu, kao jedinom načinu za rešavanje svih pitanja“, napisao je predsednik Vučić.
Predsednica EK, Ursula fon der Lajen istakla je na početku samita „vidljiv napredak“ zemalja Zapadnog Balkana i da će ovaj skup doprineti „praktičnom napretku regiona koji je važan za EU“.
„Prva tema biće energetska bezbednost, i uspostavili smo energetski paket. On predviđa 500 miliona evra koje će zemlje Zapadnog Balkana dobiti za pomoć svojim budžetima i privredi, i 500 miliona evra za ulaganje u obnovljivu energiju, energiju budućnosti“, kazala je Ursula fon der Lajen.
„Naravno razgovaraćemo i o pristupnim procesima. Raduje me što BiH teži ka statusu kandidata. Lepo je što su Severna Makedonija i Albanija usred otvaranja pristupnih pregovora. Ponovo imamo napredak na Zapadnom Balkanu“, istakla je ona.
Predsednik Saveta EU Šarl Mišel ocenio je da je EU poslednjih meseci mnogo radila na napretku saradnje sa Zapadnim Balkanom.
„Potpuno sam uveren da će budućnost Evrope i budućnost naše dece biti bezbednija i prosperitetnija kada Zapadni Balkan bude deo EU. Mi se približavamo jedno drugima, reforme su neophodne i svako treba da preuzme svoju odgovornost“, ukazao je Mišel.
U deklaraciji samita, lideri EU su podržali „ideju postepene integracije regiona“, a već u fazi pristupanja najavili su finansijsku pomoć od milijardu evra za ublažavanje posledica energetske krize i naglasili značaj partnerstva EU i Zapadnog Balkana u svetlu rata u Ukrajini.
Bezbednost u fokusu
Miroljub Nestorović, predsednik Centra za istraživanje religije i politike ocenjuje za „Vesti“ da je veoma važno što predsednik Srbije prisustvuje ovom samitu.
– Skup evropskih lidera u Tirani je prava prilika da im predsednik Srbije direktno ukaže na sve probleme sa albanskom administracijom u Prištini koja je pogazila Briselski sporazum čiji je garant bila EU.
Istovremeno, prisustvo predsednika Vučića jasno ukazuje na otvorenost Srbije za saradnjom u ekonomskom, infrastrukturalnom, finansijskom pogledu sa svima, kako u regionu tako i u celoj EU. Za Srbiju mir je jedina opcija kako bi se nastavili projekti izgradnje fabrika, auto-puteva, obnova već postojeće infrastrukture, povećavanje standarda građana, energetska bezbednost kao i bezbednost uopšte – ocenjuje Nestorović.
Pravnik Milan Antonijević ocenio je da svaki susret EU sa Prištinom „jeste povod da se na njemu govori o punom sprovođenju Briselskog sporazuma“.
„Imate 27 zemalja koje će stati iza toga da Priština mora da sprovodi Briselski sporazum. Mislim da je dobro da u takvom formatu prištinske vlasti dobiju poruke da imaju obaveze, da su ih preuzeli i da moraju da ih ispune i na taj način zaštite srpsku zajednicu koja je prava stekla kroz sam Briselski sporazum, kao i kroz neke ranije dokumente, te da se to mora poštovati“, kazao je Antonijević.
Među temama samita biće sukob u Ukrajini, rasprava o koordinisanom delovanju u oblasti bezbednosti i odbrane, a lideri EU i Zapadnog Balkana razgovaraće i o problemu ilegalnih migracija.
Snajperisti po krovovima
Tirana je zbog dolaska najviših zvaničnika EU, ali i najavljenih protesta nekadašnjeg premijera Albanije Salji Beriše, pod jakim bezbednosnim merama, deo grada u kome se održava samit nadleću helikopteri, a čitav skup obezbeđuje oko 1.500 policajaca, uključujući i specijalne jedinice i snajperiste. Policija u Tirani uhapsila je Ismailja Morinu, poznatog i kao Balista Morina, a razlog za hapšenje je status koji je Morina objavio na Fejsbuku, u kom spominje predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Ismailj Morina je široj javnosti poznat po puštanju drona sa albanskom zastavom 2014. godine na fudbalskoj utakmici Srbije i Albanije.
Jeftiniji pozivi od 2023!
U okviru samita EU – Zapadni Balkan, generalni direktor Telekoma Srbije, Vladimir Lučić, u prisustvu predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, potpisao je roming deklaraciju između dela operatora iz EU i operatora Zapadnog Balkana.
„Ovim će cene roming data saobraćaja biti niže, a predviđa se da će prve benefite korisnici osetiti već od oktobra 2023“, izjavio je Lučić.
Završen spor oko tablica
Visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Žozep Borelj poručio je da je poslednja verzija predloga u dijalogu već prosleđena Beogradu i Prištini.
„Spor oko tablica je završen. Sada strane moraju da se angažuju oko dijaloga uz predlog koji je na stolu, a kojem su značajan doprinos dale Nemačka i Francuska. Sada imamo trenutak koji je velika prilika“, kazao je Borelj.
Deklaracija
U nacrtu deklaracije samita Evropske unije i Zapadnog Balkana ističe se „zajednička vizija za budućnost uključuje zajedničku odgovornost i zajedničke vrednosti“.
U ovom dokumentu se ističe važnost „strateškog partnerstva EU i Zapadnog Balkana“.
„Zajednička vizija za budućnost uključuje zajedničku odgovornost i zajedničke vrednosti. Dok produbljujemo našu saradnju sa partnerima, pozivamo ih da ostvare brz i održiv napredak ka potpunom usklađivanju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU i da deluju u skladu sa tim, uključujući mere koje ograničavaju EU“.
„EU pozdravlja i obnovljenu posvećenost partnera sa Zapadnog Balkana primatu demokratije, osnovnim pravima i vrednostima i vladavini prava, uključujući podelu vlasti, i ističe potrebu kontinuiranih napora u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, jačanja podrške dobroj upravi, ljudskim pravima, rodnoj ravnopravnosti i pravima pripadnika manjina“, piše u dokumentu u kome se dodaje i da „kredibilitet ovih obaveza zavisi od smislenog sprovođenja neophodnih reformi i od izgradnje čvrste istorije podržane jasnom i doslednom javnom komunikacijom u interesu naroda“.
