Predsednik skupštinskog Odbora za KiM Milovan Drecun ocenio je da je odluka Srba da napuste privremene prištinske institucije miroljubivo političko sredstvo čiji je cilj da se natera Priština da poštuje Briselski sporazum i spreči Aljbin Kurti u njegovoj strateškoj nameri da izvrši etničko čišćenje na KiM.
– Ovo što su Srbi uradili nisu pretnje, nije vojno rešenje, nije nasilje, nije ekstremizam. Oni koriste politicka sredstva da se bore za svoja prava za opstanak na KiM i da na toj teritoriji ne budu građani drugog reda – rekao je Drecun.
Naveo je da postoje različita tumačenja ovakve odluke Srba – da može da dođe do rata, do sukoba, ili da Kurti kaže da Rusija preko Beograda zloupotrebljava Srpsku listu.
Cilj ovog postupka je da se, upravo izbegnu sukobi, objasnio je Drecun, ali i i upozorio da Priština sada može da ga iskoristi kako bi izazivala incidente i nerede i destabilizovala situaciju.
Prema njegovim rečima, Srbi očigledno više nisu mogli da budu prisutni u privremenim prištinskim institucijama zato što nisu ni na koji način mogli da se izbore za svoja prava i poboljšaju svoj položaj.
Drecun je podsetio da su Srbi na KiM, posebno oni na severu pokrajine, godinama žrtve institucionalnog, psihičkog i fizičkog pritiska i torture, koje vrše privremene prištinske institucije, a da su u tzv. vladu saveta institucije ušli na osnovu Briselskog sporazuma koga, kazao je Drecun, Kurti ne priznaje.
– Ti Srbi su izašli na izbore koje je raspisala Priština i na lokalnom nivou, i na nivou pokrajine ušli su u pravosuđe, policiju, skupštinu i tzv. vladu saveta institucije, na osnovu Briselskog sporazuma. Ako Kurti tvrdi da Briselski sporazum ne postoji i ne poštuje ga, onda je nestao osnov za učešće Srba u tim institucijama – poručio je Drecun.
Drecun je istako da Kurti ne samo da krši Briselski sporazum, bez ikakve opomene, ukora ili kazne od strane EU, već za to na neki način dobija podršku i ohrabrenje.
Podsetio je da je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen obećala Prištini viznu liberalizaciju, uprkos svim slučajevima maltretirana srpskog naroda i problemima sa tablicama.
Drecun je upozorio da se Lajen zalaže da se u agendu procesa normalizacije odnosa Beograda i Prištine ubaci francusko-nemački predlog i da se Kosovu omogući ulazak prvo u Ujedinjene nacije, a potom će se, istako je, tražiti i da se prizna nezavisnost te teritorije.
– Što se Srbije tiče, nema nikakvog manevarskog prostora da se razgovara o priznavanju lažne države Kosova, kao ni o njenom članstvu u UN. Možemo samo da razgovaramo da se taj problem rešava u okviru Međunarodnog prava i Rezolucije 1244 uz puno poštovanje teritorijalnog integriteta Srbije – rekao je Drecun.
Drecun je istakao da je veoma interesantna sada reakcija Zapada na odluku Srba da napuste prištinske institucije, jer „kako će Zapad sada da pravda tu lažnu tvorevinu koja sebe naziva državom i moći da kaže da je multietnička, ako drugi po brojnosti narod na KiM, iako su Albanci zapravo nacionalna manjina jer žive na teritoriji Srbije, nema brojnost u kosovskim institucijama“.
Smatra da Srbi sa ovakvim političkim ponašanjem bez izazivanja incidenata ne mogu da budu na političkom gubitku i da su poslali jasnu poruku i postavili pravili igre – da se formira Zajednica srpskih opština, da se postuje Briselski sporazum i da se povuče jednostrana odluka o registarskim tablicama.
Na pitanje kakva se reakcija može očekivati od Prištine, Drecun kaže da nije siguran da će Kurti biti spreman da ide putem racionalnog političkog ponašanja, a da sve zavisi od toga kako će Zapad regovati i kako će odigrati svoju ulogu da smiri situaciju.
– Svi će morati ozbiljno da uzmu u razmatranje situaciju na KiM. Može se na KiM ući u jednu tešku političku krizu, iz koje će izlaz moći da se traži na nekim novim izborima – zaključio je Drecun.
