Ako je i od Lajčaka, mnogo je. Srbiji je, praktično, poručio da njeno najvažnije državničko pitanje treba da podastre za račun američke i briselske političke elite na njihovim predstojećim izborima 2024. godine. Do tada bi, znači, trebalo da prizna Kosovo i time pomogne aktuelnim vlastima na Zapadu da bi u predizbornoj trci imali čime da se zakite.
Posle razgovora sa predsednikom vlade privremenih institucija na Kosovu i Metohiji, Aljbinom Kurtijem, izaslanik Evropske unije za dijalog između Beograda i Prištine Miroslav Lajčak izjavio je da bi 2024. godina, kada se održavaju izbori u SAD i EU, mogla da bude rok za postizanje sporazuma Beograda i Prištine.
– Kada nema izbora na Kosovu i Srbiji to ide u prilog postizanju konačnog sporazuma – rekao je on, ističući da neće biti dobro ako ne bude pomaka do 2024. godine, kada će biti održani izbori u SAD i u EU, jer će tada njihov fokus biti negde drugde.
Odricanje od Kosova zarad izbora Zapada
Svaki dan je važan, kaže Lajčak i dodaje – imamo jedinstven kalendar koji nam ide u prilog, a imamo i jedinstven savez SAD-EU koji podržava Velika Britanija. Imamo taj otvoren prozor koji traje do izbora u SAD i EU 2024. godine, rekao je Lajčak, a preneo Kosovo onlajn.
Komentarišući ovu izjavu, profesor Fakulteta političkih nauka, dr Slobodan Samardžić za Sputnjik kaže da je Lajčak dužan da povremeno daje neke optimistične izjave.
– Meni se ova izjava više sviđa nego ne sviđa. On nam je ovde ipak ostavio neki prostor do 2024. da dišemo – duhovito i ne bez ironije primetio je naš sagovornik.
On, ipak, smatra da je ovde reč o čistoj spekulaciji koja se ne bazira ni na kakvim činjenicama i da smo mi ovde navikli da se već dugo suočavamo sa raznim datumima, od onih kada ćemo u EU, do toga kada ćemo normalizovati odnose sa Prištinom i ti datumi se, kako primećuje, na naše zadovoljstvo stalno pomeraju.
– Kada bi Lajčak znao kakva će biti reakcija u srpskom javnom mnjenju povodom te njegove teze da su tu i Amerika i EU i Britanija spremne da nam pomognu, on takvu izjavu ne bi davao. To samo znači da će se ovde stvoriti još veći otpor prema takvom jednom, kako smo mi to već navikli, nasilnom metodu uterivanja Srbije u obavezu da potpiše priznanje Kosova – konstatuje Samardžić.
Sudbinom Srbije bi da zakite kampanju
Lajčak, međutim, nije samo time pogodio u metu. Još manje smisleno izgleda njegova opaska da sporazum Beograda i Prištine, koji Zapad čita kao priznanje samoproglašenog Kosova od strane Srbije, treba da bude postignut do održavanja predsedničkih izbora u Americi i onih za Evropski parlament.
Drugim rečima, sudbina države Srbije trebalo bi da bude stavljena u svrhu potpomaganja izborne trke američkih i EU elita.
– Ti moderni političari u Evropi, naročito tog srednjeg ili nižeg ranga kao što je Lajčak, stalno eksponirani, smišljaju nove priče da bi cela ta projekcija Zapada živela – kaže Samardžić.
Po njegovoj oceni, oni zapravo ne znaju šta da rade sa Kosovom ako Srbija i Vučić nisu spremni da potpišu njegovo priznanje, zašta imaju čvrsto ograničenje i u raspoloženju javnog mnjenja u Srbiji po tom pitanju.
Nema sumnje da bi, na primer, kandidatu demokrata u predizbornoj trci za predsedničku stolicu u Vašingtonu dobro legla vest da je za njihovog mandata na tom mestu konačno završen posao na koji se čekalo gotovo četvrt veka.
Da je kojim slučajem pogodi takva vest time bi se, naravno, kitila i briselska elita u kampanji za izbore za Evropski parlament. Pogotovo u ovako turbulentnoj situaciji u EU s obzorom na ekonomsku i geopolitičku situaciju.
Zastrašivanje bez osnova
Koliko god nediplomatski zvučala Lajčakova poruka da Srbija svoje najvažnije državničko pitanje treba da podastre za račun američke i briselske političke elite, Samardžić ipak smatra da je on u tom opštem kolopletu tek jedan megafon i priča ono što mu padne na pamet. On tome, kako kaže, ne bi pridavao veliki značaj. Pogotovo u ovako turbulentnim vremenima kada niko ne može da predvidi šta će biti za godinu i po dana.
Profesor FPN-a ukazuje i na to da ni ti izbori u Americi i Briselu 2024. godine neće imati poseban uticaja na nas, jer sve i da dođe do promene vlasti na njima, Zapad neće da menja svoju spoljnu politiku.
Samardžić na kraju poručuje da naši ljudi ne bi trebalo da se sekiraju kada čuju ovakvu Lajčakovu izjavu. Ona je, naravno, data da bi zaplašila javno mnjenje u Srbiji koje je, kako kaže, na to već oguglalo i postalo rezistentno na to zastrašivanje.
