Sankcije Rusiji i napredak u pregovorima o normalizaciji odnosa s Prištinom, bez odlaganja, ključne su stavke u godišnjem izveštaju Evropske komisije za Srbiju koja navodi i da je postizanje sporazuma Beograda i Prištine „hitno i ključno kako bi Kosovo i Srbija mogli da napreduju na svojim evropskim putevima“.
Srbija se, kako je ukazano u nacrtu izveštaja u koji su mediji imali uvid, posle agresije Rusije na Ukrajinu nije uskladila s restriktivnim merama EU protiv Rusije, pa se od nje očekuje da kao prioritet pokaže posvećenost i progresivno se usklađuje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući mere ograničenja EU, u skladu s pregovaračkim okvirom EU i Srbije.
Prema rečima političkog analitičara Branka Raduna, Brisel uvek usklađuje svoju politiku s Vašingtonom, pa ako Bela kuća ne bude vršila pritisak u pravcu pritiska za uvođenje sankcija Rusiji, onda neće biti ni jakog pritiska iz EU na Srbiju.
– Sve zavisi od ruskog fronta. Kad Rusi napreduju, nervoza na Zapadu je veća i zahtevi, pritisci i pretnje se pojačavaju, a ako nema uspeha, i pritisak je slabiji. Ukoliko bi EU pojačala pritiske, mogla bi da nam napravi probleme, ali članice EU imaju dosta svojih od kojih je najveći energetika, da bi se bavili pritiscima na nas – ocenio je Radun za „Vesti“.
