Izbori za Predstavnički dom Kongresa i trećinu Senata u SAD u novembru predstavljaju referendum o dosadašnjem učinku predsednika Bajdena i uvod u predsedničke izbore 2024. godine, kaže predsednica organizacije SAVA Olga Ravasi.
Ona se u intervjuu za Kosovo onlajn osvrnula i na lobiranje Kosova u SAD, prvim susretom sa ambasadorom Hilom, kao i tome za koga će glasati američki Srbi na predstojećim izborima.
Ravasi navodi da sudeći „ne samo po trenutnim statističkim merenjima, već i po generalnom raspoloženju na terenu, Republikanci će sigurno zabeležiti jako dobre izborne rezultate, i očekuje se takozvani crveni talas republikanskog preuzimanja i gornjeg i donjeg doma“.
– U Senatu je Republikancima potrebno jedno mesto za većinu, a u Kongresu pet. Kongres će svakako biti lakša opcija da se konsoliduje, Senat je i dalje vrlo neizvestan. Prorepublikansko raspoloženje je svesrdno potpomognuto predsednikom Bajdenom i njegovom nekompetentnom administracijom koja je dovela do užasne krize, kako ekonomske, na domaćem planu, tako i spoljnopolitičke, tako da su ovi izbori u stvari referendum Bajdenovog predsednikovanja – ističe Olga Ravasi.
Koliko ovi izbori utiču i na odnos SAD prema Balkanu?
– Mogu uticati utoliko što će se određene snage pregrupisati po pitanju spoljne politike, i tu se nama definitivno otvara prostor za uticaj, ali mi taj prostor moramo iskoristiti i u njemu biti više nego aktivni. Ako se samo uzdamo da će izbori sami po sebi nesto promeniti, to nije dovoljno.
Koga podržavaju američki Srbi i vaša organizacija?
– Naša organizacija i aktivisti su sve vreme na terenu i razgovaraju sa kandidatima i njihovim timovima, obrazuju ih po onim pitanjima koja se tiču naše zajednice, opipavaju puls svake savezne države i mogućih izbornih opcija. Mi još nikog zvanično nismo podržali, jer je organizaciona procedura takva, ali ćemo u narednom periodu pred novembar izaći sa listom naših predloga u državama gde smo aktivni. Generalno zapažanje je da su naši ljudi neupitno na konzervativnoj strani, čak i oni koji su tradicionalno registrovane demokrate, sada podržavaju Republikance od dolaska predsednika Trampa. Procenjujemo po uzoru sa terena da je u našim redovima oko 75-80 procenata republikanaca.
Po vama kakvi bi rezultati najviše odgovarali Srbiji?
– Odgovor na vaše pitanje u mnogo čemu zavisi i od same Srbije. Ako sedimo skrštenih ruku čekajući neke povoljnije izborne rezultate u Americi, to svedoči o fundamentalnom nepoznavanju političkih procesa i načina na koji Vašington funkcioniše. Mi u svim mogućim izbornim opcijama moramo biti svakodnevno proaktivni kao država, sa svojim zvaničnim predstavnicima, aktivistima, lobistima, organizacijama, i zastupati svoje nacionalne interese kao udružen i organizovan poduhvat. Na žalost, Srbija to nema, niti praktikuje, i stalno smo u raskoraku, i čekamo neka bolja vremena.
Kako gledate na nedavne izjave ambasadora Hila u Beogradu?
– Istorijski se pokazalo da su nam konzervativni republikanci mnogo više naklonjeni, a u poslednjem ciklusu posebno oni koji dolaze iz trampovskih redova. To se ogledalo i u diplomatskim predstavnicima koje su poslali u Srbiju, jer mislim da je tek sada vrlo očigledna razlika u nastupu npr. ambasadora Godfrija, i sadašnjeg ambasadora Hila, koji vrlo često nema sluha za ono što je strateška pozicija Srbije, mada vidim da je malo aterirao i spustio loptu što se tiče sankcija prema Rusiji. Ambasadora Hila sam upoznala 2013. godine. Tada sam završavala doktorat sa fokusom na kosovsko pitanje pa su mi organizovali da ambasador Kristofer Hill bude jedan od učesnika u mom doktoratu. Kada sam objasnila o kojoj temi govorimo, imao je vrlo osetan otklon, i na pitanje koje su ingerencije države Srbije na Kosovu shodno UN Rezoluciji 1244, on mi je vrlo odsečno odgovorio: „Mi ne priznajemo nikakva prava države Srbije na Kosovu“. To je naravno bilo tada, moguće da je stavove usaglasio sa situacijom na terenu – zaključila je Olga Ravasi.
