Nemački mediji bavili su se uticajem rata u Ukrajini na Balkan, piše Dojče vele i navodi da ima mišljenja da se to može rešiti prijemom u EU, ali da je tu poseban problem princip jednoglasnosti.
U senci ukrajinskog rata, u Evropi se ponovo rasplamsava sukob koji je tinjao godinama – piše o odnosima Srbije i Kosova nemački list „Velt“ u svom vikend izdanju. Autorka Mandoline Rutkovski čitaocima najpre opisuje događaje od pre desetak dana na severu Kosova, a zatim citira dugogodišnjeg dopisnika nemačke agencije dpa Tomasa Braja. On pozadinu problema opisuje ovako:
„Vučić se predstavlja kao ‘branilac srpskih interesa’, a EU ga pušta, ‘jer im je on jedina nada da postignu kompromis oko kosovskog pitanja koji bi bio prihvatljiv srpskom stanovništvu’. Istovremeno, Vučić hoda po geostrateškom konopcu. Iako njegova zemlja ima bliske ekonomske veze sa EU s kojom ostvaruje oko dve trećine svoje trgovine, ideološki je, međutim, predsednik orijentisan ka Istoku. Srbija je, na primer, osudila ruski agresorski rat u Generalnoj skupštini UN, ali se nije pridružila zapadnim sankcijama. Po povoljnoj ceni ta zemlja kupuje ruski gas, od kojeg je u velikoj meri zavisna.“
Deo odgovornosti za situaciju snosi i EU, ocenjuje Braj, jer ona „ne deluje jedinstveno zato što se interesi država razilaze“.
„Krim je deo Ukrajine, ne priznajemo republike Donjeck i Lugansk“…
List „Berliner cajtung“ o istoj temi razgovarao je sa Snežanom Janković, ambasadorkom Srbije u glavnom gradu Nemačke. Ona ocenjuje da je „korisno to što su Vašington, Brisel i Berlin uticali na Prištinu“, ali i dodaje da sukob time nije rešen: „Pod pritiskom Zapada, Priština je odložila primenu granične regulative do 1. septembra.“
Ambasadorka Janković ujedno naglašava da je izjednačavanje politike Srbije sa politikom ruskog predsednika netačno:
– Izuzetno je nepravedno kada se Srbija, u kontekstu Ukrajine, predstavlja kao ruski saveznik. Da, imamo dobre odnose sa Rusijom i želimo da ih zadržimo, ali od početka smo rekli da je Krim deo Ukrajine i dva puta smo glasali za relevantne rezolucije Generalne skupštine UN. Ne priznajemo republike Donjeck i Lugansk, jer je narušen teritorijalni integritet Ukrajine kao što je napadom NATO (1999. godine, prim.red.) narušen integritet Srbije – istakla je ona.
Nema proširenja EU dok ima jednoglasnosti
„Kada bi svi (potencijalni) kandidati bili primljeni u EU ona bi imala 36 članica. A zbog principa jednoglasnosti prilikom glasanja o ključnim pitanjima, to bi Uniju verovatno učinilo potpuno nesposobnom za donošenje odluka.“
To je ukratko teza teksta o problemima EU sa proširenjem koji objavljuje „Frankfurter algemajne cajtung“. Autor Mihael Martens podseća da je francuski predsednik Emanuel Makron „često upozoravao da EU već sada loše funkcioniše – a kako bi to bilo kada bi za stolom sedelo od 30 članica s pravom veta?“
Podseća i da je nemački kancelar Olaf Šolc više puta rekao da „prijem novih članica mora da prati reforma principa jednoglasnosti“.
Ali, šta je s izgledima za reformu tog principa jednoglasnosti? Berlinska Fondacija za nauku i politiku (SWP), koja Bundestag i nemačku vladu savetuje o spoljnopolitičkim pitanjima, nedavno je sumirala trenutni status te diskusije i nemački list prenosi izvode iz te analize:
„Autori naglašavaju da je teoretski moguće zameniti princip jednoglasnosti odlukama većine bez velikih promena (lisabonskog) ugovora“. Međutim, „manje države-članice, kao što je posebno Mađarska, ali i one srednje veličine poput Poljske, oštro se protive osnaživanju većinskog glasanja na račun jednoglasnosti.“
Zato je, prema autoru lista „Frankfurter algemajne cajtung“, „privremeni zaključak sledeći: da bi se jednoglasnost ukinula potrebna je jednoglasnost. A jednoglasnosti o tome nema.“
