U jednom danu predsednik Aleksandar Vučić dočekao je u Beogradu španskog premijera Pedra Sančeza i ministre spoljnih poslova Gabona i Kraljevine Esvatini, odnosno bivšeg Svazilenda. Iz srpske perspektive gledano, ove zemlje različite kao nebo i zemlja povezuje pitanje Kosova koje su ove afričke države priznale pre desetak godina. A za Prištinu sve tri posete izvesno predstavljaju veliki udarac.
Sa Španijom je sve jasno, ova evropska kraljevina jedna je od pet članica EU koje ne priznaju Kosovo uz Grčku, Kipar, Rumuniju i Slovačku. Madrid je i sam suočen s katalonskim separatizmom i vodi računa da se diplomatski izjasni protiv sličnih procesa. Podršku Srbiji i dobre lične odnose premijer Sančez ističe prilikom svakog susreta s predsednikom Vučićem na međunardonim forumima, pa su tako susreti dogovoreni na Svetskom samitu o klimi u škotskom Edinburgu u novembru prošle godine. Usledila je poseta predsednika Vučića Madridu, a sada već uzvratna Sančeza Beogradu.
Hrana i đubrivo
Međutim, priča o odnosima Srbije s Gabonom i Esvatinijem dobila je daleko zanimljivije obrise nakon što je predsednik Vučić objavio svetu da u fioci drži diplomatske note pet država koje su povukle priznanje Kosova i da će ih obznaniti kada to bude neophodno. Ovo je ozbiljan problem za Prištinu, pošto je ranije 17 država već povuklo priznanje, pa kosovski Albanci već tada nisu mogli da računaju na podršku ni polovine članica UN.
Vučić nije naveo o kojim državama je reč i da li su Gabon i Esvatini u toj grupi, ali ove dve afričke zemlje očito su veoma voljne da poprave odnose sa Srbijom, naročito ako se ima u vidu predstojeća svetska nestašica hrane i mineralnog đubriva usled sukoba Zapada i Rusije. Pritom treba imati u vidu primer Egipta koji je priznao Kosovo kada su tokom krvavog „arapskog proleća“ nakratko vlast preuzela Muslimanska braća. Predsednik Abdel Fatah al Sisi potom je „zamrzao“ to priznanje, što je značilo da Egipat neće glasati za Kosovo u međunarodnim organizacijama.
Saradnja u poljoprivredi
A nedavno je u Beogradu Al Sisi potpisao s Vučićem sporazum o strateškoj saradnji u kom se navodi da dve zemlje jedna drugoj priznaju integritet i suverenitet, dakle na celoj teritoriji. Jedna od glavnih tačaka buduće saradnje upravo su izvoz srpske hrane i zajednička proizvodnja fosfatnog đubriva u Egiptu. Odmah potom, srpska vlada ukinula je zabranu na izvoz pšenice u Egipat, a Kairo je raskinuo ugovor o uvozu 240.000 tona ove žitarice iz Ukrajine.
Gabon je u sličnoj situaciji. Ova zemlja velika kao bivša Jugoslavija i sa samo 1,8 miliona stanovnika ima veliki BDP zbog nafte i brojnih rudnika. Međutim, iako 60 odsto stanovništva živi od poljoprivrede, Gabon kuburi s hranom, jer nema plodne zemlje ni vode, pa s velikom neizvesnošću dočekuje krizu.
A Vučić je upravo nakon sastanka s gabonskim ministrom Mikaelom Mausa Adamom kratko saopštio da su razgovarali o „saradnji u poljoprivredi, izgradnji prehrambene industrije i prenosu srpskih iskustava na raznim poljima“.
Plaćali za priznanja
Gabon i Evsatini priznali su Kosovo 2010. i 2011. godine posle afričke turneje Bedžeta Pacolija, bogataša i prištinskog ministra spoljnih poslova. Međutim, Pacoli je tada imao i mnogo promašaja. Prvo se hvalio da je i Gvineja Bisao priznala Kosovo, da bi iz te zemlje odnah stigao demanti. Pokazalo se da je još nekoliko zemalja odbilo da prizna Kosovo iako se Pacoli razbacivao novcem, a u jednoj od njih visoki zvaničnik našao se pod istragom zbog sumnje da je pare uzeo.
Nesvrstani uzvrate dobrim
Vučić je sa ministarkom spoljnih poslova Kraljevine Esvatini Tulisilom Dladla razgovarao „pre svega o jačanju političkog dijaloga, ali i o ekonomskoj saradnji i povećanju trgovinske razmene“.
U ovom slučaju, „politički dijalog“ mogao bi da bude u najmanju ruku jednako važan kao trgovina, pošto je u prvoj deceniji ovog veka u srljanju ka EU potpuno zanemareno nasleđe Pokreta nesvrstanih.
Naime, u martu je u Beograd stigla prethodnica u vidu predsednika Donjeg doma parlamenta Petrosa Mavimbelea. Predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić tada je objasnio da je to što je Esvatini priznao Kosovo rezultat nerazvijenih bilateralnih odnosa.
– Propustili priliku da prijateljskim zemljama ukažemo koliko je to pitanje za nas važno. Izgubili smo nit dobrih odnosa iz perioda Pokreta nesvrstanih. Tako je Esvatini priznao Kosovo iako nismo imali otvorenih pitanja, što je posledica nedovoljne komunikacije – rekao je Dačić.
A da dobri odnosi uvek imaju i materijalnu osnovu, ukazao je Mavumbele koji se zahvalio Srbiji za humanitarnu pomoć tokom pandemije korona virusa i za stipendije studentima iz te zemlje.
Novi saveznik na evropskom putu
Bivši diplomata Zoran Milivojević rekao je da poseta Pedra Sančeza govori u prilog tome da Španija ostaje pri stavu da neće priznati Kosovo.
– Mislim da je to jedna od najvažnijih poruka, ali ne samo za nas, nego i za druge. Pogotovo u ovom trenutku kada postoje pritisci da pet država članica EU priznaju Kosovo u narednom periodu, što je navedeno i u poslednjoj rezoluciji Evropskog parlamenta u vezi sa našim regionom – naveo je Milivojević.
On je napomenuo da na ovaj način Španija daje do znanja da želi da se uključi u problematiku proširenja Evropske unije.
– Španija je jedna od najvećih lanica EU, svakako uticajna. Rekao bih da prvi put da Španija na direktan način, posetom regionu i glavnim gradovima zapadnobalkanskih država, želi da stavi do znanja da podržava proces pristupanja novih članica – naglasio je Milivojević.
On je naglasio da je reč o prvoj poseti španskog premijera Beogradu posle više decenija. Takođe da između Srbije i Španije ne postoje otvorena pitanja.
– Naši odnosi imaju jednu konstantu i nema razloga da u narednom periodu ne idu uzlaznom linijom i u političkoj, ekonomskoj i svakoj drugoj sferi – naglasio je Milivojević.
