Napetost i tenzije obeležili su vikend uoči današnjeg okupljanja Bošnjaka radi odavanja počasti svojim stradalim sunarodnicima u Memorijalnom centru Potočari i sutrašnjeg parastosa Srbima, ubijenim na Petrovdan 1992, koji će se održati u Zalazju.
U subotu u Bratuncu su sa lokalnog puta koji vodi ka Potočarima uklonjene fotografije srpskih žrtava, a na komemorativnoj sednici SO Srebrenica, održanoj juče, ni ove godine nisu se pojavili bošnjački odbornici kako bi sa srpskim kolegama minutom ćutanja odali počast svim žrtvama poslednjeg rata. Ovo je praksa od 2005. godine da svakog 10. jula odbornici Skupštine Srebrenice odaju počast i Srbima i Bošnjacima stradalim u proteklom ratu.
– Žao mi je što neki iz nerazumljivih razloga bojkotuju ovakav skup ne poštujući ni svoje ni tuđe žrtve. Ako poštujemo tuđe žrtve možemo očekivati da i drugi poštuju naše – poručio je Mladen Grujičić, načelnik opštine.
Od šest bošnjačkih odbornika jedino je prisustvovao predsednik opštine Salko Tursanović koji je istakao da su „ovo za sve Srebreničane dani puni tuge i bola i da su prisutne pojačane emocije, te da treba sačuvati dostojanstvo i civilizovano odati počast svim nevino ubijenim žrtvama od 1992. do 1995. godine“.
Branimir Kojić, predsednik Opštinske organizacije porodica poginulih i nestalih Srebrenica, ukazuje da je atmosfera u ovom gradu uoči događaja u Memorijalnom centru Potočari veoma napeta i da su već primećene ratne zastave i osobe sa majicama sa likom Nasera Orića.
– Nemamo problema sa Bošnjacima koji žive ovde, već sa onima koji mahom dolaze iz inostranstva. Namerno staju ispred prodavnica sa raširenim ratnim zastavama Armije BiH i u majicama sa likom Nasera Orića. Na sreću, ovde je prisutan veliki broj pripadnika policije i voleo bih da sve prođe bez ijednog incidenta. Nažalost, Srbi svakog 11. jula bukvalno ne izlaze iz svojih kuća, a policija zabranjuje i da idemo u obližnji Bratunac. Situacija će se vratiti u normalu tek u večernjim časovima kada policija odblokira sve puteve – kaže Kojić.
Najnapetije je bilo u Bratuncu, gde su porodice poginulih i nestalih Srba u subotu, u Ulici Svetog Save i delu grada koji vodi ka Srebrenici, uz put postavili fotografije 3.267 stradalih srpskih civila i vojnika iz srednjeg Podrinja. Međutim, odmah je reagovalo Okružno tužilaštvo iz Bijeljine koje je izdalo nalog da se te fotografije uklone sa „javnih površina“, pa su Srbi bili prinuđeni da ih postave na ograde i kapije svojih kuća.
Dragan odbio zadatak
Svojevrsni junak društvenih mreža postao je Dragan Gvozdenović, radnik preduzeća Zvornik putevi koji je odbio da učestvuje u sklanjanju fotografija stradalih Srba u Bratuncu. Na Fejsbuk stranici Despotovina objavljeno je da on to nije želeo da učini zato što se na slikama nalaze i njegova maloletna sestra Rada i otac koji su ubijeni u Zagonima 5. jula 1992. od strane pripadnika Armije BiH.
Na ovoj stranici je navedeno da je Gvozdenović tokom rata u Bosni izgubio još nekoliko bliskih članova svoje porodice.
Zatvaranje očiju
Predsednik BORS-a Goran Rogić izjavio je za Srnu da ova organizacija daje punu podršku porodicama nevino stradalih Srba iz srednjeg Podrinja u nameri da se međunarodnim zvaničnicima ukaže na obim stradanja i težinu počinjenog zločina nad Srbima na ovom području, te da zločince i njihove nalogodavce stigne pravda.
„Uvereni smo da je pravda spora, ali da će ruka pravde stići počinioce ovog zločina i njihove nalogodavce“, istakao je Rogić.
Komentarišući uklanjanje fotografija poginulih boraca VRS i srpskih civilnih žrtava sa javnih površina u Bratuncu, on je zapitao zbog čega međunarodna zajednica zatvara oči pred srpskim žrtvama.
Tri decenije zločina bez kazne
Parastosom u Zalazju, završavaju se i 17. petrovdanski dani, koji su počeli 8. jula. Reč je o tradicionalnoj memorijalnoj kulturno-sportskoj i humanitarnoj manifestaciji u znak sećanja na veliko srpsko stradanje na Petrovdan 1992. godine u selima oko Srebrenice i Bratunca. Ove godine, manifestacija se održavala uz poruku „30 godina zločina bez kazne“ kako bi se još jednom podsetilo na jedan od zločina počinjenih nad Srbima u ovom delu Podrinja.
