Srbija mora da se odluči na čijoj strani želi da bude, poručila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
– Mi želimo Srbiju uz nas, ali za to su nam potrebni jasni dokazi da ta zemlja deli naše vrednosti, na primer vladavinu prava i demokratiju, kao i da odbija rusku invaziju – poruka je Fon der Lajen u intervjuu austrijskim dnevnicima „Viner cajtung“ i „Klajne cajtung“.
Podvukla je da je spoljnopolitičko opredeljenje kandidata veoma bitno.
– Naravno da očekujemo da svi vučemo istu stranu užeta – podvukla je predsednica EK.
Upitana koliko je Zapadni Balkan povezan sa statusom Ukrajine, i šta se može ponuditi tim zemljama, ona je ukazala da su gotovo sve zemlje Zapadnog Balkana na evropskom putu dalje od Ukrajine. Na pitanje koliko će trajati dok Ukrajina postane članica EU, Fon der Lajen je ukazala da je pristupni proces vezan za napredak.
– U rukama je kandidata koliko brzo se kreću u postupku – rekla je ona ukazujući da su Slovačka i Turska dobile status kandidata 1999., da je Slovačka preduzela sve da primeni potrebne reforme, pa je pet godina kasnije postala članica, a Turska je danas „udaljenija od članstva nego što je ikada bila“.
Na konstataciju da su mnogi mišljenja da EU ne može savladati prijem tako velike, siromašne zemlje, bez reformi, rekla je da Unija mora definisati koje preduslove želi da stvori za potencijalne nove runde proširenja, dodajući da je tu, na primer, pitanje jednoglasnosti.
Na pitanje koliko je EU udaljena od sedmog paketa sankcija protiv Rusije, Fon der Lajen je istakla da je Unija bila ekstremno jedinstvena i uspešna oko prvih šest paketa, koji koštaju nešto i samu Evropu, ali više koštaju Rusiju.
– Na primer finansijski sektor. Ruska centralna banka mora skupo plaćati održavanje stabilnosti rublje. U privredi smo mnogo učnili u kontroli izvoza. Nedostajući delovi postaju u svim oblastima problem, ruski avioni ne mogu gotovo nigde izvan zemlje sletati, jer nedostaju sertifikati. Delovi nedostaju i u železničkom saobraćaju, u auto-industriji nedostaju komponente. Sada moramo pogledati da nema rupa – objasnila je ona.
Ukazala je da je cilj da se okonča zavisnost od ruskog gasa, što je i deo sporazuma sa američkim predsednikom Bajdenom, ali i dogovor sa Izraelom, Egiptom, Norveškom i Azerbejdžanom.
– Mi smo na putu da postanemo nezavisni od Rusije. Ukupna potrošnja gasa u EU je u prvom kvartalu pala za devet odsto. Ljudi razumeju koliko je važno i koliko je to povezano sa visokim cenama. Ruske isporuke su smanjenje za 30 odsto – kazala je predsednica EK.
