Nemačka će na međunarodnoj sceni najlakše sebi podići važnost ako se iskali na Balkanu i Srbima, prema kojima ionako gaji negativan sentiment. Sledeći SAD i radeći na štetu svojih interesa, Berlin rezolucijom protiv srpskog naroda samom sebi pokazuje da još poseduje izvesnu političku moć.
U ovom cilju vladajuće nemačke stranke, okupljene u „semafor koaliciju“ (crveni Socijaldemokrati, Zeleni i crni liberali) pripremili su nacrt rezolucije kojom od Srbije traži da se, kako se navodi, distanciraju od Milorada Dodika zbog njegovih navodnih separatističkih težnji u BiH.
Parlamentarci vladajuće većine u Bundestagu traže od kancelara Olafa Šolca i njegovog kabineta da utiče, ne samo na političko vođstvo Srbije, već i od hrvatskog političkog vrha da se „distanciraju od etničko-separatističkih snaga u BiH“, odnosno od srpskog člana Predsedništva Milorada Dodika i predsednika HDZ BiH Dragana Čovića.
Dodik i Čović optuženi su da svojim političkim akcijama žele da unište BiH, kao i da te težnje predstavljaju pretnju po mir u jugoistočnoj Evropi, a za destabilizaciju regiona optužena je i Rusija i njen predsednik Vladimir Putin.
Nemačka na Srbiji iskaljuje svoje frustracije
Nije samo negativan sentiment prema Balkanu u srži nemačkih političkih akcija – tu je i činjenica da je Nemačka najviše pogođena konfrontacijom između Rusije i Zapada, objašnjava razloge zbog kojih zvanični Berlin prednjači u postavljanju zahteva i ultimatuma Srbiji kada su u pitanju BiH i Kosovo i Metohija.
– Sada, zbog činjenice da su stali na liniju nečeg što nije u njihovom interesu i da su marginalizovani, treba preusmeriti pažnju nemačke javnosti. Jer, kada naterate nekoga da radi nešto suprotno sopstvenim interesima, a taj predstavlja sebe kao silu u EU, ali čini najgore za sebe, onda on pokušava da na bilo koji način podigne sebi važnost – navodi Gajić.
A važnost će Nemačka sebi podići najlakše ako američku politiku sledi tamo gde joj je najlakše, gde je manje opasno po nemačke interese, a uz to imaju i negativno mišljenje o regionu.
Na taj način Nemci sami sebi pokazuju da još poseduju neku političku moć, iako je svima jasno da je Berlin, popuštajući pred ultimatumima Vašingtona, srozao svoj kredibilitet na najniže grane, dodaje on.
– Rezolucija je njihov pokušaj da se iskale na Balkanu, nad malim Srbima, kada ne mogu da se iskale ni nad kim drugim, a pogotovo ne da se suprotstave Amerikancima. A nisu u stanju da se ozbiljno suprotstave ni Rusima. Tako da, šta im drugo preostaje, nego da ovde sami sebi dokazuju da su bitni i moćni – kategoričan je on.
Rezolucijom Nemačka štiti uzurpatora Šmita
Pored ovih strateških, Berlin ima i praktične, sitnije razloge da postavlja Srbiji ultimatume i zahteva od nje ono što se ne da prihvatiti, a ti su razlozi oličeni u liku (i delu) takozvanog visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH Kristijana Šmita.
Nemačka, prema Gajićevim rečima, mora nekako da reaguje na situaciju u Ujedinjenim nacijama od prošle nedelje, kada su se Rusija i Kina suprotstavile Šmitovom nastupu pred Savetom bezbednosti UN na sednici posvećenoj situaciji u BiH. Šmit je, kako Gajić kaže, od strane kineskih i ruskih predstavnika dočekan kao uzurpator.
– U velikom političkom i diplomatskom sukobu između Zapada u Rusije povodom ukrajinske krize i ova situacija u UN se koristi kao poligon za konfrontiranje. Tako da oni Šmitovu poziciju kao nekoga ko nije izabran na legitiman način, doživljavaju kao još jedan pokušaj uticaja Rusa i Kineza po raznim pitanjima, pa i po pitanju BiH, gde se srpski faktor po instinktu doživljava kao proruski – navodi Gajić.
Zbog svega toga, Nemci u očima svojih saveznika, pre svega u očima SAD žele da se pokažu kao revnosni, prednjačeći u borbi sa onim što se na Zapadu zove „maligni ruski uticaj“, odnosno srpski uticaj, dodaje on.
Međutim, u ovom slučaju ne radi se samo o Srbima u BiH, već i o Hrvatima. Predlogom rezolucije, nemačke vladajuće stranke postavljaju se neprijateljski prema interesima hrvatskog naroda u BiH, ali i zvaničnog Zagreba, objašnjava Gajić.
Srbiji nema druge, nego da izdrži do zime
Manevarski prostor zvaničnog Beograda sužen je i otežan i bez rezolucije Bundestaga, ali, prema Gajićevom mišljenju, on još postoji. S obzirom da je Srbija zauzela neutralnu poziciju i da se suprotstavlja potezima Prištine, kao i da Milorad Dodik ni na koji način ne ugrožava dejtonski poredak u BiH, Srbija treba da principijelno ostane na pozicijama na kojima je bila do sada – bez obzira što se nalazi u težoj situaciji, izolovanija je i nalazi se pred snažnijim ucenama.
– Nema joj druge, nego da izdrži u ovoj situaciji, jer ona, ovako nezgodna, ne može da traje u nedogled. Ona može da traje neko vreme. Ako Srbija ne popusti, pritisak na kraju mora da počne da slabi. Od kraja februara do danas, pritisak je najjači. Na jesen i zimu, kada EU bude opohrvana svojim ekonomskim i socijalnim problemima i unutrašnjom političkom krizom, neće moći da sa takvim intenzitetom vrši pritisak na Balkanu, nego će biti zaokupljeni svojom mukom i svojim jadom, što će Srbiji doneti predah – predviđa Gajić.
Do tada bi, prema njegovim rečima, kriza na istoku Evrope trebalo da popusti, a snage koje se zalažu za multipolarni svet da ojačaju. Srbija će tada imati više manevarskog prostora nego što ga ima danas, zaključuje Gajić.
Rasprava o rezoluciji počela je u Bundestagu tek dan pošto su države članice Grupe sedam najrazvijenijih zemalja sveta usvojile rezoluciju u kojoj se od Srbije traži da Beograd uvede sankcije Rusiji, a srpsko političko vođstvo u BiH optužuje za secesionizam.
