Jedan od najvećih regionalnih ekonomskih događaja, Međunarodni sajam privrede, otvoren je juče u Mostaru uz poruke mira, stabilnosti i saradnje zemalja Zapadnog Balkana i njihovih najbližih suseda, ali je ukazano i na neprincipijelnost Evropske unije i briselskih birokrata. Sajam je okupio više od 750 izlagača iz celog sveta, a očekuje se da ga poseti više od 60.000 ljudi.
Sajam je otvorio mađarski šef diplomatije Peter Sijarto, koji je poručio da je neprihvatljiva spora integracija Zapadnog Balkana u EU i da Brisel čini stratešku grešku kada dovoljno ne ubrzava taj integracioni proces.
Sijarto je rekao da je velika čast što Mađarska ima priliku da bude zemlja partner ove manifestacije.
– Mi građani Centralne Evrope razumemo i doživljavamo značaj evropske integracije Zapadnog Balkana. Žao nam je što određene članice EU i Brisel ne dele uvek to razumevanje – rekao je Sijarto i dodao da je stav Mađarske da je neprihvatljiva spora integracija Zapadnog Balkana.
On je istakao da je takvo ponašanje Brisela izuzetno štetno i u pogledu regionalne stabilnosti.
– Stoga je došlo vreme da poručimo Briselu da „valja sjahati iz visokog sedla“ i da nije više vreme za bahate izjave. Ne treba govoriti toliko liderima Zapadnog Balkana, već treba voditi konsultacije s njima. Treba uložiti napor, doći ovamo i razumeti situaciju. Onda će verovatno i shvatiti da ne mogu samo odmahivanjem ruke rešiti pitanje lidera koji deluju na ovom području – poručio je Sijarto uz podsećanje da je Fides Viktora Orbana u nedelju četvrti put uzastopno pobedio na izborima u njegovoj zemlji, što će uticati da Mađari još odlučnije jačaju odnose sa zemljama Zapadnog Balkana.
Premijerka Srbije Ana Brnabić, koja je takođe bila gost na otvaranju sajma, poručila je da samo držeći se zajedno i gradeći mostove, privredne i infrastrukturne, Srbija i BiH mogu da unaprede svoju privrednu saradnju i da zajedno grade prosperitetniji region. Istakla je da se robna razmena između BiH i Srbije u poslednjih deset godina udvostručila i lani dostigla neverovatnih 2,34 milijarde evra, te poručila da će infrastrukturno povezivanje ostati fokus Srbije i u budućnosti.
Brnabićeva je rekla da je u poslednjih deset godina mnogo postignuto i da bilateralnu robnu razmenu karakteriše stalni rast.
– U 2021. godini BiH je bila peti spoljnotrgovinski partner Srbije posle Nemačke, Kine, Italije i Rusije, i čak treća izvozna destinacija posle Italije i Nemačke – navela je Brnabićeva.
Po njenim rečima, to pokazuje pozitivan i ohrabrujući trend i nagoveštava dodatni potencijal.
– Zato je delegacija Srbije i naših privrednika peti uzastopni put prisutna u Mostaru na ovom važnom sajmu, a u ovoj godini sa čak delegacijom od 18 izlagača. Nadam se da će i naše prisustvo ove godine i 23. Mostarski sajam doprineti da ovi brojevi 2023. godine budu još mnogo bolji – rekla je Brnabićeva.
Mostarski sajam prethodne dve godine nije održan zbog pandemije virusa korona.
Putevi spajaju
Brnabićeva je poručila da je za Srbiju važno da dodatno investira u infrastrukturno povezivanje.
– Putevi su ono što nas spaja. Vlada Srbije je zbog toga posebno fokusirana na infrastrukturne projekte. Auto-put između Beograda i Sarajeva, i to iz čak dva pravca, smo sa naše strane krenuli da gradimo. Od Sremske Rače i dalje preko Bijeljine do Sarajeva, i preko Kotromana – rekla je Brnabićeva.
Premijerka Srbije se u Mostaru sastala i sa predstavnicima Srba iz Mostara, Ravnog i Stoca, kao i sa čelnicima RS.
Prebrodili krizu
Predsedavajući Saveta ministara BiH Zoran Tegeltija istakao je da je prvenstveni cilj vlasti na svim nivoima BiH da se saradnjom ojača celi region da bi se zajednički pozicionirali kao respektabilan prostor koji je, pre svega, poželjan za ulaganja i da BiH kao takva bude značajan i poštovan član evropske porodice i EU.
– Kada smo se prošli put okupili na ovom mestu 2019. godine, niko od nas nije pretpostavljao da će naš sledeći susret biti tek za tri godine. U tom periodu koji je, nadam se, nakon ovoga što ovde vidim, iza nas, imali smo događaj „bez presedana“. Imali smo, i skupa prebrodili, jednu od najvećih kriza svetskih razmera još od Drugog svetskog rata, krizu koja je zaustavila i paralisala svet, zaključala nas u naše domove i krizu koja nije imala izvestan epilog – naveo je Tegeltija.
