Kosovska kampanja bojkota srpske robe koja je proteklih dana zašla i u verske objekte, poprimila je šokantne razmere sa zloupotrebom dece u propagandne svrhe.
Da se kosovski Albanci od „malih nogu“, uče da mrze Srbe, dokaz je video-spot grupe Besa, u kojem devojčica u supermarketu pored rafova za hranu pita oca: „Zar nam nije baka kazala da ne kupujemo srpske proizvode, hoćeš da nas potruješ?“ Ona nastavlja sa pričom kako su „njenoj drugarici Abetari pobili celu porodicu i ona je sad ostala sama“.
Poslednja kampanja iz Prištine, kako tumače sagovornici „Vesti“, odiše širenjem mržnje prema čitavom srpskom narodu.
Kako je moguće na takav način zloupotrebiti decu, pita Živojin Rakočević, direktor Doma kulture Gračanica, i ukazuje za „Vesti“ da se na Kosovu stalno traži povod za mržnju.
– Istorija zloupotrebe dece na ovom prostoru i u političkom kontekstu je nešto što nas opominje da nikada ne bismo smeli da pomislimo da u glave tih mladih ljudi utiskujemo pečat mržnje prema drugima. Ovo je povod da mrzite nekoga. Inače, ovi meseci i ova godina protiču u jakoj i povećanoj proizvodnji mržnje. Svako ko može da proizvede mržnju, trudi se da do krajnjih granica podigne nivo i svoje i opšte mržnje, kako bi proizveo strah i reakciju prema drugima. Ti drugi smo mi, kao neko ko ne treba da postoji, uključujući i njegove proizvode, njegovu kulturu, jezik, identitet. Prosto to može da liči na pripremu za obračun – kaže on.
Poziv na bojkot robe je stigao od Hetema Spjanija, predsednika Saveta islamske zajednice, koji građanima poručuje da pazare domaće i zaobilaze srpsko. To je, kako je naveo, za dobro „naroda i države“, jer se „kupovinom iz te zemlje jača neprijatelj Kosova“. U svim kosovskim džamijama su, prema pisanju tamošnjih medija, održana predavanja na temu „Potrošnja domaćih proizvoda“.
Priština sa antikampanjama ne prestaje, a krajem 2018. je uvela takse od 100 posto na sve srpske proizvode. Ta odluka je ukinuta marta 2020, a o njenim negativnim posledicama govore podaci iz februara ove godine, prema kojima je, u odnosu na vreme pre uvođenja taksi, priliv srpske robe na Kosovu 2021. opao za 450 miliona evra, ili za 36,8 odsto.
Iznenađenja u ovakvoj vrsti specijalnog rata nisu retkost, kaže za „Vesti“ ekonomski ekspert Kostadin Pušara. On ističe da bi iz EU odmah bilo reakcija da je ovako nešto uradila Srbija, a izostaje jer to radi Priština. On smatra da Zapadu smeta što se Srbija drži tako da zbog nje ne mogu potpuno da pokore ostale zemlje, odnosno čitav Balkan.
Ovaj ekonomski ekspert ističe da rat koji kosovski Albanci vode protiv Srbije, isprobavaju na razne načine.
– Smišljeno se ide na proterivanje srpske hrane sa Kosova, da bi se kosovskim Albancima i Srbima na KiM uskratio svaki kontakt sa srpskim kompanijama i državom Srbijom – pojašnjava Pušara, uz napomenu da potiskujući srpsku robu Priština otvara prostor drugim zemljama za ulazak na tržište na KiM.
On je mišljenja da bojkot srpskih proizvoda na Kosovu ne može da nanese veliku štetu državi Srbiji.
– To nije veliko područje, pa ni šteta nije velika, a sa druge strane imamo dobru hranu i dosta prostora gde može da se izveze. Problem je što na ovaj način kažnjavaju Srbe na KiM – kaže on i ističe da je cilj političkih predstavnika u Prištini da stalno proizvode i održavaju napetosti.
Ne biraju sredstva
Kostadin Pušara kaže da je bojkot prehrambene robe prištinski model po kojem mogu da proteruju i druge proizvode.
– Nije ništa slučajno. Razvija se mržnja Albanaca protiv Srba kako bi se lakše vodili neki ratovi. Sada je na meti srpska hrana, sutra medicinska sredstva i lekovi… To je rat u kojem sve srpsko treba dovesti u sumnju – pojasnio je ovaj ekonomski stručnjak.
Nema opravdanja
Živojin Rakočević smatra da su ovakvi događaji ono što duboko uznemirava da, kako kaže, ostaneš večito iznenađen.
– Kako je moguće da sam posle svega iznenađen? Ali iznenađen sam, jer je to dete. Nema gore i veće mržnje od one koja nema realno opravdanje i u kojoj neprestano morate da tražite povod da biste nekog mrzeli – kaže on.
Lažna afera u Dečanima
Hajka protiv Srbije je vođena i jula prošle godine u opštini Dečani. Blizu 1.500 građana zatražilo je pomoć zbog masovnog trovanja. Tamošnji mediji su preneli da se sumnja na trovanje vodom, ali su se čule i optužbe da su dvojica Srba viđena u blizini, pa je prstom upereno na njih kao krivce. Mikrobiološka analiza je pokazala da u vodi nema štetnih sastojaka, što je potvrdilo i inostrano ispitivanje uzoraka vode.
