„Ruska invazija na Ukrajinu mogla bi da ugrozi bezbednost na Zapadnom Balkanu, očekujem da rat potraje, a kada je u pitanju prijem Kosova u NATO, ne verujem da će se Alijansa u ovom trenutku širiti“, kaže američki general pukovnik u penziji Majkl D. Barbero.
Barbero ističe da je „Putin napravio nekoliko strateški pogrešnih procena u invaziji na Ukrajinu“.
– Prvo, mislio je da će to biti brza operacija relativno bez puno krvi i da će brzo slomiti otpor Ukrajine. Drugo, mislio je da će ova invazija podeliti NATO i oslabiti Alijansu. Treće, nije očekivao snažnu, ujedinjenu globalnu negativnu reakciju širokih sankcija bez presedana. Dakle, precenio je kompetentnost i sposobnosti svojih oružanih snaga, umnogome je potcenio jedinstvo i borbeni duh ukrajinskog naroda i snaga, a loše je preračunao jedinstvo NATO-a i snažne globalne akcije kažnjavanja Rusije za ovu agresiju. Putin se doveo u neodrživu situaciju – ne može da se povuče, to bi bio strateški poraz. S druge strane, cena i bol za Rusiju da okupira Ukrajinu će rasti eksponencijalno. Što duže bude potrebno da se okupira Ukrajina, to će najgore biti za ruske snage jer ukrajinska odbrana i otpor svakim danom postaju sve jači – kaže američki general.
Da li bi rat u Ukrajini mogao da utiče na bezbednosnu situaciju na Zapadnom Balkanu?
– Da, mogao bi. Rusija i njeni surogati bili su protiv integracije Zapadnog Balkana u evropske institucije pre invazije na Ukrajinu. Niko zaista ne zna šta će Putin sledeće uraditi kao reakcija na neuspeh u Ukrajini i međunarodne sankcije bez presedana. Dakle, možda će pokušati da destabilizuje region kako bi izvršio pritisak na EU i Zapad.
Kosovski premijer Kurti, kao i neki drugi političari, poslednjih dana su u više navrata govorili da je neophodno da Kosovo što pre uđe u NATO. Koliko je to moguće u ovom trenutku?
– NATO je na tački strateške odluke — da li se širi sada, dok Rusija napada Ukrajinu? Ili, da odlaži ekspanziju kako ne bi pogoršao tenzije sa Rusijom u ovom kritičnom trenutku? Verujem da se NATO za sada neće širiti, jer su trenutno glavni ciljevi zaustaviti rusku agresiju, obuzdati rat i ne eskalirati tenzije ili dati Putinu izgovor da proširi rat.
Kako gledate na to da je Srbija glasala u UN za rezoluciju kojom se osuđuje agresija Rusije na Ukrajinu?
– Mislim da je srpsko rukovodstvo uradilo procenu šta dobija a šta gubi i shvatilo da je nastavak podrške Rusiji ustvari ćorsokak i samoubilački potez. Jedina stvarna budućnost Srbije je u skladu sa Zapadom i morala je da podrži međunarodne akcije za osudu Rusije. Rusija je od sebe napravila međunarodnu „otpadničku državu“ i Srbija je delovala u svom najboljem interesu. Sada Evropa i Zapad moraju da podrže integraciju Srbije sa otvorenim vratima zapadnim ekonomijama i institucijama.
U protekle dve nedelje mnogi političari sa Kosova su izjavili da bi Srbija mogla da napadne Kosovo, kao Rusija Ukrajinu. Koliko je takav scenario uopšte realan i da li takve izjave nepotrebno podižu tenzije?
– Ja to ne vidim. Snažne i sveobuhvatne sankcije i kazna koje je Rusija izvela poslužiće kao snažno odvraćanje od bilo kakve agresije na Balkanu. NATO, EU i međunarodna zajednica će kazniti sve napade na Kosovo, a cena svake agresije bila bi previsoka.
Da li je NATO bombardovanje Srbije 1999. godine zapravo otvorilo vrata sadašnjem delovanju Rusije i da je tada prekršeno međunarodno pravo jer je napad na Srbiju bio bez odobrenja Saveta bezbednosti UN?
– Po Putinovom mišljenju, Zapad je u više navrata ponižavao Rusiju i to je jedna, na dugačkoj listi zamerki, koju on iracionalno koristi da opravda ovaj rat. U stvarnosti, na Balkanu 1990-ih, Zapad i NATO su delovali da zaustave agresiju, masovna ubistva i prisilne deportacije 1999. Međutim, u Putinovom izopačenom pogledu na istoriju, on je izjednačio akcije NATO-a na Balkanu da bi opravdao neopravdanu invaziju Ukrajina. Ovo je, očigledno, lažna ekvivalentnost i treba da odbacimo ovaj smešni narativ.
Da li mislite da bi NATO, EU i SAD mogle više da pomognu Ukrajini, ili su sankcije Rusiji i isporuke oružja maksimalna pomoć?
– Znam da SAD, NATO i Zapad čine mnogo više iza kulisa da podrže, obuče i naoružaju ukrajinski otpor. I ove mreže podrške se uspostavljaju da pomognu ukrajinskom oružanom otporu u dugom ratu. Takođe, svet odgovara na humanitarnu krizu, podržavajući one zemlje koje primaju izbeglice fizičkom podrškom, ubrzanom obradom viza i drugim uticajnim akcijama za ublažavanje ove humanitarne tragedije. Ali, prodaja ruske nafte i gasa je „kiseonik“ za Putina, a zemlje koje nastavljaju da kupuju naftu i gas od Rusije direktno obezbeđuju Putinu resurse koji su mu potrebni za nastavak agresije. Bez obzira na to što bi to bilo bolno za zapadne ekonomije u kratkoročnom pogledu, moramo prekinuti kupovinu ruske nafte i gasa što je pre moguće. Moramo učiniti više u tom pogledu.
Kako će se završiti rat u Ukrajini i da li će se Rusija povući sa cele teritorije Ukrajine, uključujući i Krim?
– Putin neće prihvatiti poraz, on će slediti istu strategiju kojoj smo bili svedoci u Groznom i Siriji, on će razbiti i probiti se u Ukrajinu. On će neselektivno koristiti vatrenu moć da uništi otpor i uništi sve što se nađe na putu njegovih snaga. Očekujem da će uspostaviti marionetski režim i zauzeti veći deo ili celu Ukrajinu. Mislim da ćemo videti dug period nasilja u Ukrajini sa veoma aktivnim, dobro organizovanim, motivisanim i dobro opremljenim otporom zbog kojeg će ruske snage platiti izuzetno visoku cenu.
