„Situacija u vezi sa Ukrajinom će se loše završiti po Rusiju“, smatra istraživač Kembridž univerziteta Timoti Les, koji ocenjuje i da je Srbija u teškom položaju, jer se zbog odbijanja priključenju sankcijama EU, udaljila od prijema u Uniju.
Komentarišući situaciju u vezi sa Ukrajinom, Les kaže da, u pogledu osnovnog odnosa snaga, ovo nije sukob koji Moskva može da dobije i da je ona kao „sila drugog reda, sa slabom ekonomijom i u dugoročnom padu, ušla u sukob sa SAD, svetskom supersilom, pomognutom Evropskom unijom, Velikom Britanijom, Japanom, Australijom i Kanadom“, dok istovremeno, Rusija nema saveznika.
– Čak i ako Rusija uspe u svom neposrednom vojnom cilju da zbaci vladu u Ukrajini, suočiće se sa gorkim posledicama. Zbog ukrajinskih gerilaca, koje podržava Zapad, Rusija će i dalje krvariti na terenu, a Zapad će udaviti rusku ekonomiju sankcijama – smatra Les.
Govoreći o Srbiji, Les ocenjuje da je neposredan problem Beograda u vezi sa Kosovom, jer je glavni garant Srbije postao nepoželjan na međunarodnom planu, politički diskreditovan i ekonomski oslabljen sankcijama, što je ohrabrilo Albance da “poguraju” svoj cilj – nezavisnost Kosova.
– Odnosi Srbije sa Evropljanima su zategnuti zbog njenog odbijanja da osudi rusku agresiju ili uvede sankcije u trenutku kada Evropljani traže solidarnost. Ovaj problem je dodatno komplikovan efikasnom političkom i medijskom kampanjom Kosova da prikaže Srbiju kao ruskog “klijenta“ koji je na sličan način posvećen destabilizaciji svog susedstva – smatra Les.
Zato smatra da će Srbija platiti cenu, u smislu reputacije zemlje, te da su se njene šanse za ulazak u EU smanjile.
Navodi i da je Srbija, takođe, mogla da pretrpi ekonomski udar.
Ukoliko bi se njeni odnosi sa EU pokvarili primećuje Les, Srbija bi mogla da izgubi sredstva za razvoj i strane investicije, a ako bi to prevazišla političkim usklađivanjem sa EU i uvođenjem sankcija Rusiji, rizikovala bi ekonomsku kaznu iz Moskve – višu cenu gasa, a možda čak i smanjenje snabdevanja.
Na pitanje kako vidi pokušaje Kosova da iskoristi ovu situaciju i da pokuša ulazak u NATO, Les kaže da je njegov utisak da su Albanci istinski uznemireni da će Srbija iskoristiti izbijanje rata u Ukrajini za anektiranje Severa KiM, a sa druge strane, navodi i da Albanci koriste priliku koju je stvorio rat.
Kako kaže, vide da je pozicija Srbije oslabljena međunarodnom reakcijom protiv Rusije, da je Zapad zabrinut zbog mogućnosti prelivanja sukoba u Ukrajini na Balkan, ali i da su neki na Zapadu mišljenja da je izvor nestabilnosti u regionu Srbija, pa da bi u cilju zaštite njihovih navodno ranjivih suseda, Kosova ili BiH mogli da se integrišu u zapadne organizacije kao što je NATO.
Les, međutim, kaže da je prema svakoj racionalnoj analizi malo verovatno da će Srbija “zgrabiti” sever Kosova u trenutku kada je zemlja koja je njen glavni međunarodni “podržavalac” ozbiljno ugrožen.
– Međutim, ako Priština gura svoje ciljeve na načine koji bi mogli da ugroze dobrobit srpskog stanovništva na Kosovu – ne samo njeno zalaganje za međunarodno članstvo, već i napore da ojača svoje bezbednosne snage i uspostavi kontrolu nad granicom – onda bi Srbija mogla da se oseća primorana da uradi upravo to što Priština sama predviđa. Ako se sukob u Ukrajini prelije na Balkan, verovatno će se tako i dogoditi – prognozira Les.
On je ukazao i da postoji mala podrška na Zapadu za zalaganja Prištine i navodi da ako Zapad ostane na ovom stavu rizici koji proizilaze sa Kosova verovatno mogu biti obuzdani.
Kada je reč o zahtevu Ukrajine za prijem u EU, i kakav bi to efekat izazvalo, kaže da je to vrlo hipotetičko pitanje, te da je moguće da bi, ako se rat brzo završi porazom Rusije, EU mogla da učini velikodušan gest Ukrajini dovodeći je u Evropsku uniju kako bi pomogla ekonomski oporavak zemlje i zaštitu od “dalje ruske agresije”.
– Potencijalno, EU bi istovremeno mogla da nastoji da završi proces proširenja integracijom zapadnog Balkana, Moldavije i Gruzije. Međutim, u ovom trenutku, ovaj scenario je prilično malo verovatan – kaže Les, a svoj stav obrazlaže time što su, kaže, zemlje zapadne Evrope već izrazile protivljenje ideji integracije Ukrajine iz razloga koji su uvek važili – da je EU preslaba da bi se dalje širila na istočnu Evropu, bez rizika za sopstveni opstanak, što bi tek moglo da važi u slučaju velike, korumpirane, siromašne i ratom oštećene zemlje poput Ukrajine.
– Ako i kada se rat završi, vidim produbljivanje odnosa između Brisela i Kijeva, ali ne i članstvo Ukrajine u EU – ističe Les.
Nasuprot tome, pod pretpostavkom ishoda rata u kojem je Rusija poražena, kaže da je moguće da će Ukrajina brzo pristupiti NATO-u, jer će se, dodaje, Zapad osećati prinuđenim da Ukrajini ponudi neku vrstu čvrste bezbednosne garancije, što bi moglo biti praćeno širim širenjem NATO-a na druge zemlje kao što su Moldavija, Gruzija, Finska i Švedska.
Govoreći o efektu sankcija Rusiji, za tu zemlju, ali i za samu Evropu, Les kaže da je to za sada nemoguće tačno proceniti, iako je sigurno da će sankcije biti štetne za obe strane, a da će Rusija najviše trpeti zbog slabosti njene ekonomije.
Sa druge strane, kaže da će i Zapad patiti jer je Rusija glavni dobavljač robe – od energije do metala i pšenice.
– Ako Rusija ne može lako da trguje, onda će sva ta roba biti deficitarna na svetskim tržištima, pa će i cene rasti. Svi će biti stisnuti, a neki poslovi možda više neće biti održivi. U slučaju dalje eskalacije, Rusija bi mogla da smanji isporuke gasa Evropi koji se ne bi mogli brzo zameniti iz alternativnih izvora – upozorava Les.
Biće, dodaje, svakako i političkih posledica za Moskvu, ali dodaje i da na “marginama” može biti poziva za ublažavanje sankcija Rusiji, posebno ako se rat u Ukrajini završi, zbog međuzavisnosti, ali da će ipak dominantan biti pritisak da se poveća domaća proizvodnja energije.
