Portparol EU, Peter Stano, nije želeo danas da direktno odgovori na pitanje da li je međusobno priznanje stav za koji se zalaže EU kao krajnji ishod dijaloga Beograda i Prištine, s obzirom na izjavu člana predsedništva opozicione DPK Envera Hodžaja da je Miroslav Lajčak na zatvorenim sastancima tokom posete Prištini sa izaslanikom SAD Gabrijelom Eskobarom, rekao da je EU za međusobno priznanje Kosova i Srbije.
– Konačni cilj dijaloga jeste potpisivanje pravnoobavezujućeg sporazuma o normallizaciji odnosa između Srbije i Kosova – odgovorio je Stano.
Na pitanje o zvaničnom stavu EU i njenog šefa diplomatije, Žosepa Borelja, kao glavnog posrednika u dijalogu, kada je reč o ”prihvatljivim modalitetima“ dogovora o normalizaciji između Beograda i Prištine Peter Stano naglašava da zvanični Brisel ne komentariše „spekulacije” ili ”navodna curenja iz internih razgovora” objavljena u medijima.
– Mandat specijalnog predstavnika Miroslava Lajčka, kao i EU, u ulozi posrednika u dijalogu Beograda i Prištine, da olakšaju postizanje pravnoobavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova – zaključio je Stano.
U Briselu napominju da EU ima ”jasan i nepromenjen stav” kada je reč o eventualnom konačnom dogovoru Beograda i Prištine, ali ne navode do sada naglašavanu poziciju da je kao konačno rešenje u dijalogu prihvatljivo samo ono ”oko čega se obe strane dogovore” i što je u skladu sa EU i međunarodnim standardima.
U diplomatskim izvorima u Briselu navode da je šef diplomatije EU, Žospe Borelj, u više navrata otvoreno kritikovao vlasti u Prištini zbog nekonstruktivnosti u dijalogu sa Beogradom.
Sa druge strane, Miroslav Lajčak, kome se približava kraj drugog jednogodišnjeg mandata na mestu specijalnog predstavnika za dijalog Beograda i Prištine, ima ”izbalansiraniji“ pristup dvema stranama što se, bar nezvanično, percipira kao ustupak Kurtiju da bi se vratio za pregovarački sto.
Lajčak je ped posetu Prištini pozvao obe strane da izađu sa svojim ”željama” kada je reč o modalitetima za formiranje Zajednice srpskih opština, oko koje je je u Briselu već postignut dogovor 2013. godine, a potvrđen 2015. godine, a Priština do danas odbija da ga primeni.
Ove godine Miroslavu Lajčku ističe obnovljeni mandat specijalnog predstavnika EU za dijaloga Beograda i Prištine.
Ministri spoljnih poslova EU su u aprilu 2020. godine, na predlog šefa diplomatije EU, Žosepa Borelja, imenovali Lajčka za specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine i druga otvorena pitanja na Zapadnom Balkanu, a fokus mandata je bio na postizanju sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa Beogrda i Prištine.
Nakon početnih najava da će za dogovor u dijalogu ”biti potrebni meseci, a ne godine”, Miroslav Lajčak je krajem 2020. godine ocenio da je do konačnog sporazuma Beograda i Prištine još ”dug i krivudav put”, a zatim dogovor uslovio postojanjem političke volje na obe strane.
Tokom dve godine mandata posrednika EU u dijalogu Beograda i Prištine jedini uspeh Lajčka je bio što je dve strane sredinom 2021. godine vratio za sto u Briselu što nije dovelo do napretka u pregovorima već do daljeg razmimoilaženja u stavovima Beograda i Prištine.
