Probudili se ovih dana u Srbiji brojni analitičari, nevladini smatrači, evroatlantski igrači, da po televizijama i u tekstovima dokažu da je „Rusija agresor“ i da je pravi trenutak da Beograd konačno raskrsti sa Moskvom.
Povod je, naravno, potpaljena kriza u Ukrajini i globalno iskonstruisana lažna paradigma da se ruska vojska sprema za invaziju na tu duboko podeljenu i osiromašenu državu.
Tom opasnom hibridnom neistinom, na osnovu koje se od Rusije veštački stvara planetarni bauk, Vašington i NATO očigledno pokušavaju da medijskim i paraobaveštajnim metodama okrenu čitav svet protiv Vladimira Putina.
Totalni udar na Balkan – okrenuti leđa Rusiji
U tom specijalnom ratu, Balkan je, kao tačka sa mnogim otvorenim političkim i međunacionalnim krizama, meko tkivo i geografski važan region da se definitivno instalira žestoko antirusko raspoloženje.
Tokom te totalne akcije, već su kao lojalni evroatlantski štreberi iz prve klupe, podigli dva prsta politički lideri iz Prištine i Severne Makedonije da saopšte kako su njihovi vojnici spremni maltene da udare i na Rusiju.
Evo ih, kao zapete puške, samo što nisu umarširali u Podmoskovlje.
Ti burleskni izlivi neviđenog poltronstva, verovatno izazivaju podsmeh čak i u kuloarima Stejt departmenta, ali, sa druge strane, otkrivaju i da je na Zapadu nekome i te kako stalo da se „države partneri“ jasno i glasno prestroje i izjasne protiv Moskve.
Srbija i Republika Srpska imaju centralnu ulogu u toj kampanji jer njihove vlasti jedine u okruženju nisu uvele sankcije Rusiji i neprekidno razvijaju najbolje odnose sa Moskvom.
Agenda providna, argumenti izanđali
Tokom evroatlantskog osvajačkog pohoda za instaliranje „antiruskih baza“, očigledno su probuđene i podignuti i svi raspoloživi i dobro plaćeni tabori i baterije u Srbiji.
Agenda im je providna, argumenti izanđali i tanki, ciljevi više nego jasni, a teze naivne i smešne.
Tako ovih dana možemo čuti epske nebuloze da nije kriv NATO što nam je 1999. godine razarao državu, nego Rusija jer nas „nije branila“.
Tako možemo čuti da je za hibridne i propagandne laži kriva Rusija koja ovde ima i bukvalno jedan medij (Sputnjik) i da na desetine zapadnih medija, NVO organizacija, instituta, foruma, ne mogu da pariraju u tom hibridnom ratu.
Tako nas gledaju pravo u oči i ubeđuju da nam nisu prijatelji oni koji brane Povelju UN i istinu da je Kosovo deo Srbije, već upravo oni koji podržavaju bespravno otimanje južne srpske pokrajine.
Verglaju idiotsku premisu da ne možemo da se reformišemo sve dok nam je saveznik Rusija, iako su bukvalno sve reforme od školstva, zaštite ljudskih prava, pa do pravosuđa i izbornog procesa ovde uvezene sa Zapada, a ne iz Moskve.
Izvode i paranormalnu paralelu zasnovanu na brutalnoj laži da Rusija želi da osvoji Ukrajinu, pa će, eto, želeti valjda da nastavi agresorske namere i na Srbiju i Balkan.
Samo, evroatlantski krugovi imaju jedan veliki problem u sklapanju tog sumanutog mozaika.
Ni Zapad ne veruje u „zapadni scenario“
U te hladnoratovske matrice da su Amerikanci predstavnici svetlosti, a Rusi tame, ne veruju više ni mnogi na samom Zapadu.
Takve banalne klišee mnogi su već pročitali. Toj postavci, da je Rusija spremna za veliki rat kome svi moramo da se suprotstavimo, već se „zapadni saveznici“ otvoreno suprotstavljaju.
Nemačkoj, kao centralnoj sili Evrope ne pada na pamet da udara u ratničke doboše protiv Rusije, čak je i načelnik njihove ratne mornarice poručio da je Krim deo Rusije, a da „Putin možda zaslužuje poštovanje“.
I hrvatski predsednik Zoran Milanović najavio je povlačenje i poslednjeg vojnika svoje zemlje iz Ukrajine jer sa tim sukobom – nemaju ništa.
Sve to ipak ne znači da tokom kulminacije krize između Amerike i Rusije oko Ukrajine, Vašington neće izvršiti konačan udar kako bi Beograd i Srbi ponovo Moskvi rekli:
„Njet“!
To će biti i idealna prilika da Srbija kao suverena zemlja koja želi partnerstva i na istoku i na zapadu, na te zahteve evroatlantskih krugova i njihovih domaćih vojnika sa jutarnjih programa, definitno i na srpskom odgovori: „Ne“!
