Poseta premijerke Ane Brnabić Briselu pokazala je da je Srbija čvrsto na evropskom putu i da na njemu ostvaruje značajne i zapažene rezultate, ocenio je za „Vesti“ karijerni diplomata Zoran Milivojević. Ovim što se videlo i čulo u Briselu, Srbija se, na neki način, definisala kao lokomotiva razvoja u regionu, ocenio je sagovornik „Vesti“.
Milivojević je ukazao i da je otvaranjem Klastera 4 u decembru 2021. godine Srbija krenula znatno brže u evrointegracije i jedina se pomerila na EU putu od svih zemalja Zapadnog Balkana. Za taj proboj su bili značajni srpski rezultati.
– Na razgovorima u Briselu je najavljena mogućnost da tokom francuskog predsedavanja EU bude otvoren i Klaster 4, koji je spreman, ali nije otvoren u decembru, jer se čekala reforma u pravosuđu i ustavne promene. Time što je referendum prošao realizovane su i promene, a sve to je otvorilo prostor za dalji napredak. Zato sam uveren sam da će i taj klaster biti otvoren – kazao je ovaj nekadašnji ambasador, uz napomenu da se Srbija se ubrzano približava konačnom broju otvorenih poglavlja.
Brnabićeva: Ubrzano ka EU
Milivojević je ukazao i da se ustavne promene tiču najvažnijeg poglavlja 23, koje se odnosi na vladavinu prava. To poglavlje je, podseća on, suštinsko za ukupan napredak u evrointegracijama, jer se prema njemu meri i stepen reformi i stepen spremnosti države da pristupi EU.
– Sastanci premijerke sa vodećim zvaničnicima EU su merilo uspeha i pozicije Srbije i njenog napretka. Izdvojio bih onaj sa Ursulom fon Lajen, predsednicom Evropske komisije, i odlučnost Evropske komisije da u narednom periodu deluje finansijski na projektima vezanim neposredno za pristupanje Srbije, kao i za kontekst srpske pozicije u ekonomskoj sferi – ukazao je on.
Razgovori u Briselu su, kako kaže Milivojević, pokazali visok nivo političkog tretmana Srbije u EU. To je važno jer su otklonjene smetnje o kojima se govorilo, a koje su bile vezane za vladavinu prava i za ljudska prava.
– To znači da se Srbija ne tretira onako kako bi neki hteli da je definišu, kao zemlju gde nema ljudskih prava i u kojoj je deficit demokratije – naglasio je Milivojević.
Poseta Briselu je uspešna, ocenila je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić i istakla da niz sastanaka koje je imala sa zvaničnicima EU pokazuju koliko je EU posvećena Srbiji.
– Nikada ranije nismo išli ovom brzinom ka EU – poručila je premijerka Srbije na zajedničkoj konferenciji za novinare sa šefom evropske diplomatije Žozepom Boreljom i komesarom za proširenje Oliverom Varheljijem.
Brnabić je u sedištu EU sa ministarkom za EU integracije Jadrankom Joksimović učestvovala u radu šestog Saveta za stabilizaciju i pridruživanje Srbije EU. Posle tog sastanka istakla je da Srbija želi da ima veću vladavinu prava, nezavisno sudstvo, samostalno tužilaštvo, kao i da je to pokazala referendumom o ustavnim promenama u pravosuđu. Najavila je formiranje Radne grupe koja će početi da radi na setu zakona u oblasti pravosuđa. Navela je i da prioriteti ostaju vladavina prava, reforma javne uprave, ekonomske reforme i zelena agenda.
Na novinarsko pitanje da li je Srbija bezbedna zemlja, s obzirom na to da su informacije o planiranom atentatu na predsednika države Aleksandra Vučića stigle iz EU, a ne od srpskih službi, Ana Brnabić je rekla da to pitanje insinuira da Srbija možda nije bezbedna zemlja. Ona je navela da je, prema njenom mišljenju, upravo suprotno, odnosno da Srbija jeste bezbedna, jer su srpske službe dobro povezane i dobro sarađuju sa kolegama širom sveta.
Opomena Prištini
Zvaničnici EU su pohvalili reformske procese u Srbiji i istakli da je EU posvećena evropskoj perspektivi Srbije. Uz ukazivanje da Beograd treba da nastavi da usklađuje spoljnu i bezbednosnu politiku sa EU, Žozep Borelj je kazao i da će sa izaslanikom EU za dijalog Miroslavom Lajčakom nastaviti rad na obnavljaju dijaloga Beograda i Prištine i ocenio da Kosovo pokazuje „više nespremnosti da učestvuje u tome“.
– Pozdravljam spremnost Srbije za učešće u dijalogu i želim da jasno stavim do znanja Kosovu da dijalog ne postoji samo radi Kosova, već zato što je krucijalan za napredovanje na EU putu – rekao je.
Borelj je najavio i da će Lajčak sa predstavnikom SAD iduće nedelje otići na Kosovo radi obnavljanja dijaloga.
On se osvrnuo i na temu dobrosusedskih odnosa u regionu.
– Nema mesta u Evropi za to da se poriču genocidi, za slavljenje ratnih zločina i ratnih zločinaca, da se javno podržavaju oni koji podrivaju integritet zemalja u susedstvu, ugrožavaju regionalnu stabilnost i pomirenje – poručio je šef diplomatije EU.
U tim navodima, premijerka Brnabić nije našla Srbiju, a na pitanje da li je o tome na sastancima razgovarala sa Boreljom, odgovorila odrečno.
– Nisam čula kao nešto što je upućeno Srbiji, već kao generalnu konstataciju, deo evropskih vrednosti, nešto što je važno za čitav Zapadni Balkan – prokomentarisala je premijerka i naglasila da, ako u regionu nema mira i stabilnosti, sav trud može da padne u vodu.
Vetar u leđa
Srbija je, prema rečima ministarke za evropske integracije Jadranke Joksimović koja je bila u Briselu sa premijerkom, dobila pozitivan ton i „vetar u leđa“ za sve što se očekuje tokom francuskog predsedavanja EU.
– To je otvaranje klastera 3, inkluzivni rast i konkurentnost, za koji je Evropska komisija dala preporuku u godišnjem izveštaju – naglasila je Jadranka Joksimović.
Pozicija za dijalog
Zoran Milivojević je podsetio na poglavlje 35 u pristupnom procesu, a koji je vezan za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine. Sagovornik „Vesti“ je ukazao da se u izjavama EU zvaničnika po ovom pitanju vidi da je srpska pozicija dobra.
– Izjava Žozepa Borelja i njegov kritički odnos prema ponašanju Prištine jasno pokazuju da je srpska pozicija tu sada dobro postavljena, da je ofanzivna i da Srbija ne snosi nikakvu odgovornost za zastoj u procesu dijaloga. Drugim rečima, da je pozicija Srbije na liniji onoga što je za Brisel u narednom periodu od primarnog interesa – kazao je on.
Ni reč o litijumu
Premijerka Ana Brnabić i šef EU diplomatije Žozep Borelj su rekli da iskopavanje litijuma nije bilo na dnevnom redu.
– Na kraju ćemo, kao što smo i pokazali, slušati naš narod i šta ljudi i stručnjaci u Srbiji misle o tome – kazala je Brnabićeva, dok je Borelj kao netačne odbacio spekulacije da EU indirektno gura Srbiju u pravcu projekta sa „Rio Tintom“.
Velike investicije
Srpska premijerka je u Briselu imala sastanak i sa Ursulom fon der Lajen, predsednicom Evropske komisije, koja je rekla da je njihov razgovor bio dobar i da je dogovorena dalja saradnja na izradi kvalitetnih projekata u okviru Investicionog plana za Zapadni Balkan.
– Radićemo za budućnost sa kvalitetnim projektima Investicionog plana za Zapadni Balkan, vrednosti od 30 milijardi evra – navela je Ursula fon der Lajen na Tviteru i dodala da su teme sastanka bile put Srbije u EU, nastavak napretka u vladavini prava i angažovanje u dijalogu sa Prištinom.
Rano za usklađivanje
Povodom poruka iz EU o usklađivanju spoljne politike sa EU, sagovornik „Vesti“ je istakao da to pitanje dobija na težini i važnosti imajući u vidu konteksti sukoba na relaciji NATO – Rusija.
– Važno je znati da se Srbija ponaša na liniji onog što podrazumeva proces. Beograd ima obavezu da se uskladi sa EU na kraju samog procesa pristupanja, odnosno uoči potpisivanja pristupnog ugovora, ali smo daleko od toga. Uz to, treba imati u vidu da ni poglavlje koje se tiče spoljne politike još nije otvoreno. Zato je pitanje usklađivanja čisto inspirisano geopolitičkim i geostrateškim interesima zapadne alijanse, pri čemu Srbija sa jedne strane nema u ovom trenutku tu obavezu, a sa druge na konstruktivan i korektan način štiti svoje državne i nacionalne interese. Odnosno, ne odustaje od odnosa sa Rusijom u ovom konkretnom slučaju, i Kinom, već strateška partnerstva stavlja u fokus svog državnog i nacionalnog interesa, imajući u vidu pitanje Kosova i Metohije. Ne meša se u politiku i strateške sukobe velikih sila – zaključio je on.
