Srpski narod po svom biću ne može biti protiv Rusije. Ako nam se to upisuje u greh moramo to da pretrpimo, poručuje episkop bački Irinej Bulović. U intervjuu za Sputnjik govorio je i o pritiscima na Srbe i SPC, a uveren je da bi pokušaj novog pogroma sprečile Srbija, Rusija i srpska crkva.
Kao narod izloženi smo neprestanim pritiscima. Vidi li im se kraj?
– Kraj se ne vidi i cela naša istorija je u tom znaku. Ali SPC i srpski narod imajući to stalno istorijsko iskustvo nošenja krsta imaju i iskustvo vaskrsenja. Kosovo je 1389. de fakto oduzeto od Srbije ali je došlo 1912. Nikad se u tom intervalu srpski narod nije odrekao sebe i svoje samosvesti. Ta svest je dubinska, ne radi se samo o Kosovu, nego i o svim vrednostima koje imamo kao pravoslavni narod koje su postale naše kulturno-istorijsko ja. U tom smislu ako posmatramo celu istoriju sva ta iskušenja ne mogu nas ugroziti ako se ne odreknemo sami sebe.
Kako da se odbranimo na KiM?
– Citiraću reči našeg patrijarha koji kaže da je referendum o KiM izvršen još 1389. Mi o statusu KiM stav ne menjamo, a svakom priznajemo pravo na slobodu i život nimalo drukčiji od našeg. Nadajmo se da će razum bar toliko prevladati da sadašnja vlast koja je ekstremna čak u odnosnu na prethodnu tačijevsku, ne pokuša neki novi pogrom ili prosto da proteraju Srbe. Mislim da to Srbija, prijateljske države, pre svega Rusija, ali i naša crkva neće dozvoliti.
Stanje na terenu se menja, Srbi se tamo slabo vraćaju. Čekamo li čudo?
– Čudo je naša stalna realnost. Čudo ne treba čekati, čudo se stalno zbiva. Bez te vere ne možemo postojati. S druge strane, vera u čudo i iskustvo čuda ne znači da treba da budemo pasivni, a Bog će već činiti čudo. Na taj način neće biti čuda.
Vi ste u mešovitoj komisiji za Stepinca. Ovaj papa je protiv toga da se Stepinac kanonizuje, dobro je i što Vatikan ne priznaje Kosovo. Da li je to dovoljna osnova da se realizuje poseta pape Srbiji? Da li uslov ostaje izvinjenje za Jasenovac?
– Zvanično, niti je papa nama ikad saopštio želju da dođe u Srbiju, niti je bilo nekog zvaničnog razgovora o tome u okviru Sabora, jer patrijarh ne odlučuje sam o tome. To ne znači da jednog dana do nje neće doći. Što se tiče rada komisije oko Stepinca, ona je imala strogo određen mandat godinu dana i pokušaj da se na osnovu do tada raspoloživih podataka, vidi da li se može naći zajednički imenitelj. Nije ga bilo moguće naći. Sada imamo situaciju da su otvoreni arhivi pape Pija XII i još neki i mislim da će i ti arhivi pružiti dosta novih podataka pa će verovatno i oni osvetliti ulogu Stepinca u raznim događanjima. Što se tiče Jasenovca, papa se nije izvinio koliko ja znam ni za šta pojedinačno nego uopšte za sve što su pravoslavni kroz vekove pretrpeli od strane katolika. I u tom kontekstu nije bilo ni predvidivo da će specijalno imenovati Jasenovac. Ali ako bude reči o nekoj poseti Srbiji sigurno je da će pitanje Jasneovca biti na dnevnom redu.
