„SFRJ nije imala šanse da opstane jer je bila prepuštena arbitriranju Zapada, čijom je voljom razbijena, a ključnu ulogu u tom procesu imala je Nemačka“, rečeno je na konferenciji „30 godina od početka raspada SFRJ“.
Na skupu u organizaciji Fondacije „Za srpski narod i državu“ govorio je nekadašnji ministar spoljnih poslova Srbije (2012-2014) Ivan Mrkić, koji je istakao da je separatizam unutar SFRJ bio potpomognut sa zapada i da je iracionalno smatrati da je jedan mali narod, poput srpskog, mogao da odredi takva geopolitička pomeranja.
– Svako ko misli da se to dogodilo zbog tadašnje srpske vlasti ne rezume suštinu međunarodnih odnosa. Jasno je da se radilo o nečemu što je bilo na srpsku štetu – rekao je Mrkić.
Podsetio je da je u vreme demonstracija na KiM 1989. godine na zapadu počela „neshvatljiva kampanja“ u kojoj su, kaže, Srbi bili označeni kao glavni krivci, kao i da je u julu 1991. godine, nakon pogibije više od 40 vojnika JNA u borbama Slovenije za nezavisnost, Evropski parlament izglasao rezoluciju kojom osuđuje JNA.
Mrkić je naveo da je decembra iste godine Nemačka priznala secesiju Slovenije i Hrvatske i da je prva država koja je to učinila, kao i da je podržavala razbijanje SFRJ, iako je pre toga, kako kaže, sama težila ujedinjenju istočne i zapadne Nemačke.
Nakon toga, 15. januara 1992. čitava Evropska zajednica, u kojoj je bilo 12 zemalja članica, priznalo je Sloveniju i Hrvatsku, a da je nekoliko dana ranije to učinio i Vatikan.
On smatra da je prigodniji termin za događaje pre 30 godina razbijanje, a ne raspad SFRJ jer se, kaže, radilo o nečemu proračunatom i uništavanju jedne države voljom onih koji su tada bili moćniji.
– Oni koji veruju da bi SFRJ postojala da je u Srbiji bila drugačija vlast ne znaju istoriju. Ko god da je bio na vlasti loše bi prošao, jer su odluke o razbijanju već bile donete – rekao je Mrkić.
Nekadašnji diplomata Vladislav Jovanović, koji je bio savezni ministar inostranih poslova SRJ 1992. i 1993-1995, kazao je da je aksiom o Srbima kao malim Rusima na Balkanu stvaran 200 godina od Velike Britanije, kao trajno nepouzdanog oslonca za interese zapada na Balkanu.
Jovanović je kazao da je ujedinjena Nemačka razjedinila Jugoslaviju i nastavila da vodi negativnu politiku prema ostacima te države, kao i da je demonizacija SFRJ u međunarodnoj javnosti bila nezapamćena i jača nego prema i jednoj zemlji u istoriji.
– Srbi su demonizovani kao nijedan narod u istoriji, ni Huni nisu predstavljeni na taj način kao mi – rekao je Jovanović.
Ocenio je da je SFRJ prva država članica UN koja je, kako je rekao, rasturena na podmukao i nasilan način, ukazujući da je Evropska zajednica žurila da što pre dobije način da razbije Jugoslaviju zbog SSSR.
– Da bi imala obrazac za sličnu situaciju u SSSR jer tada nisu verovali da će se Sovjetski savez sam raspasti – kazao je Jovanović.
Naveo je da su četiri bivše republike SFRJ zahvaljujući zapadu dobile „ispisnicu“ bez ikakvih posledica, dok su Srbija i Crna Gora bile primorane da ne ostanu u SFRJ, već da formiraju novu državu.
– Nova država nije smela biti nastavak SFRJ da te četiri republike ne budu oštećene izlaskom iz zajedničke države. Sa poništavanjem SFRJ poništen je Ustav te zemlje, tako da je Franjo Tuđman mogao lako da izbriše Srbe kao konstitutivan narod u Hrvatskoj – naveo je Jovanović.
General Radovan Radinović iz Instituta za strategijska istraživanja ocenio je da je razbijanje SFRJ bio rigidni antisrpski projekat, posle čega je „počeo lov na Srbe po celoj bivšoj državi“, navodeći da su proterani iz Hrvatske, sa KiM i dobrim delom iz BiH.
Radinović se osvrnuo na ulogu JNA u tim događajima, uz ocenu da nije ispunila svoju ulogu da odbrani nezavisnost SFRJ i njen ustavni poredak, a zamerku je izneo pre svega na to što je, kako je rekao, vojska propustila da izvrši drzavni udar.
– Strateška koncepcija odbrane bila je pogrešna, jer JNA nije pripremana za odbranu od unutrašnjeg neprijatelja, a hronično je patila od nepopunjenosti, zato su primani dobrovoljci koji su u sukobima osramotili vojsku – rekao je Radinović.
Na skupu su govorili profesor Fakultet za diplomatiju i bezbednost Branko Krga, profesor Pravnog fakulteta u penziji Milenko Kreća, a video linkom obratio se Konstantin Nikiforov iz Instituta za izučavanje slovenskih naroda.
