Prema onome što je kandidat za američkog ambasadora u Srbiji Kristofer Hil rekao svedočeći pred Odborom za spoljne poslove Senata, njegov mandat u našoj zemlji biće u skladu sa politikom koju je vodila nekadašnja administracija Bila Klintona, samo na mekši način – prilagođena novonastalim okolnostima.
Ovako poruke Kristofera Hila komentarišu politički analitičar Dragomir Anđelković i naučni saradnik Instituta za evropske studije Aleksandar Gajić.
Hil se, podsećamo, u svom obraćanju senatorima koji treba da odobre njegovo imenovanje, osvrnuo na pitanje pregovora između Beograda i Prištine, situaciju u BiH, kao i na odnose između Srbije sa jedne i Rusije i Kine sa druge strane. U odgovoru na pitanja senatora, Hil je rekao da ga zabrinjava niz pitanja koja se tiču Srbije i Zapadnog Balkana.
On je rekao da je situacija u BiH sve problematičnija, da Republika Srpska preduzima korake, kako bi preuzela nadležnosti u oblastima pravosuđa i zajedničke vojske, ali da je srpski predsednik Aleksandar Vučić bio veoma jasan da neće biti promena i da podržava kontinuitet u ovim oblastima.
Srbija je ključni faktor za stabilnost i napredak Zapadnog Balkana, rekao je Hil i pozvao Beograd da normalizuje odnose sa Prištinom. Prema njegovim rečima, „uzajamno priznanje je najbolji način za napredovanje“, a dijalog između Beograda i Prištine, koji se vodi pod pokroviteljstvom EU, najbolji je način da dve strane reše razlike.
Politika Kristofera Hila – politika devedesetih
Za Anđelkovića, Hilove poruke o Kosovu i Metohiji su krajnje apstraktne, ali suštinski nekorektne jer govori o pregovorima, a ne definiše krivca za njihov zastoj, niti ko je izazvao problem u normalizaciji odnosa, a jasno je da su to uradili Albanci.
– Ko god ne kaže ko je izazvao problem, staje na stranu Albanaca i jasno je da su pregovori bili pokušaj varanja Srbije kako bi Albanci dobili statusno rešenje kakvo žele kroz priču o tehničkim pregovorima. Otuda, Hil vrlo perfidno staje na stranu Prištine – smatra Anđelković.
Hilovi stavovi o Kosovu i Metohiji su predvidivi, napominje Gajić. Hil, dodaje naš sagovornik, smatra da su dosadašnji pregovori urodili plodom, ali nedovoljnim, da je posrednička uloga EU nedovoljna, kao i da SAD moraju da se aktivnije uključe u proces. Da Amerikanci pokušavaju da preuzmu primat nad Briselom u pregovaračkom procesu o Kosovu i Metohiji videli smo i po ponašanju specijalnog američkog izaslanika za Zapadni Balkan, Gabrijela Eskobara, navodi Gajić.
Činjenica da u Srbiju za ambasadora dolazi veteran kao što je Hil, pokazuje da Vašington želi da intenzivira uticaj i da izvrši jači pritisak na Srbiju. Međutim, ne vidi se na koji način.
– On očigledno smatra da je EU ta koja treba da bude mamac na osnovu koga bi Srbija trebalo da učini ustupke oko nekog vida priznanja, odnosno uzajamnog priznanja Srbije i Kosova kao nezavisne države uz neke benefite koje bi dala EU. Ali, ne vidim na koji bi način primorali Brisel da primi u članstvo ili da otvori klastere Srbiji i primorali je da proguta ono što se od nje traži po pitanju odnosa sa Prištinom – naglašava Gajić.
Tako da nije jasno šta je novo u politici Vašingtona po pitanju Kosova i Metohije – sve je već viđeno.
– Ovde se govori o tome da Amerika ni na koji način ne želi da promeni sliku o Balkanu iz devedesetih i da je obraćanje Kristofera Hila pred senatskim Odborom za spoljne poslove politika koja je formirana za vreme Klintona i Madlen Olbrajt i da oni iz tih okvira ne mogu da izađu, kako po pitanju Kosova, tako i po pitanju svih ostalih ključnih pitanja u ovom regionu – kaže Gajić.
SAD očekuju da Srbija digne ruke od svojih nacionalnih interesa
Ono što se može pročitati iz Hilovog obraćanja je da budući američki ambasador kao da očekuje da Beograd digne ruke od svojih nacionalnih interesa, odnosno od Republike Srpske, smatra Anđelković, nazivajući američku politiku prema BiH lukavom igrom.
– On poručuje da Dodik pravi probleme i da Amerika neće prihvatiti rušenje dejtonske BiH, a zapravo je baš Amerika sa svojim partnerima rušila dejtonsku BiH jer je otimala ovlašćenja Republici Srpskoj. Dodik ne traži ništa drugo osim zaštite ustavnog poretka u Bih onako kako je definisano u Dejtonu. A onaj ko se bori za ustavni poredak, ne ruši državu, već je učvršćuje – konstatuje on.
Hil je prećutao da su potezi srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika iznuđeni pokušajima da se BiH dedejtonizuje i unitarizuje, smatra Gajić. Tvrdnjom da je Dodik remetilački faktor u BiH, Vašington podržava unitarizaciju te države uz nadu da će Beograd ostaviti na cedilu Republiku Srpsku.
Amerika Srbiji ne može da ponudi ništa bolje od ovoga što nudi sada
Kao zabrinjavajuću Hil je ocenio i saradnju Srbije sa Rusijom i Kinom. Sedamdeset pet godina od Drugog svetskog rata, Vašington posmatra Beograd kao specijalno mesto gde ne želi rast ruskog uticaja.
– Ne treba da budemo samo oprezni, već i da budemo spremni da pokažemo da mi nudimo bolji model i alternative. Nije dovoljno reći da ima problema u prihvatanju kineskih i ruskih predloga. I to će biti moja namera, ako moja nominacija bude potvrđena – istakao je Hil.
I u ovom domenu SAD očekuju od Srbije da radi protiv svojih interesa, objašnjava Anđelković. Dok govori o tome kako je srpska saradnja sa Rusijom i Kinom zabrinjavajuća, ne govori o tome koliko je Amerika radila protiv srpskih interesa; dok govori o tome da Vašington Srbiji treba da ponudi nešto bolje od Rusije i Kine, istovremeno pominje rešenja za Kosovo i Metohiju i BiH koja su nepovoljna za Srbiju i idu u prilog gušenja Republike Srpske.
– Kako onda Amerika da ponudi nešto što je dobro za Srbiju? Jedino ako misli da smo zbog novca spremni da prodamo vitalne nacionalne interese, pa da nam ponude nekakav Maršalov plan, a da se mi odreknemo Srpske i Kosova. Ako tako nešto misli, onda je to ozbiljno potcenjivanje Beograda – kaže Anđelković.
Agenda o „malignom“ uticaju Rusije i Kine tipična je agenda američkih diplomata, objašnjava Gajić, koji dodaje da ne vidi koji bolji model uticaja Amerika može da ponudi Srbiji. Po ključnim regionalnim spoljnopolitičkim temama, SAD imaju antisrpske stavove. Bolji model ne mogu da ponude, ako ne promene te stavove.
– Ekonomske investicije ili pritisci, pretnje, sankcije nije model koji daje kvalitativno novu alternativu Beogradu da bi popustio i pristao na uslove koji se od njega traže sa Zapada poslednjih dvadeset pet godina. Prosto problem je što su oni zacementirani u jednom stavu i što aktivnosti intenziviraju na starim matricama – kaže Gajić.
– Ukoliko dođe u Srbiju, Kristofer Hil sprovodiće politiku koja će biti kombinacija pritisaka i pretnji i ponuda nedovoljnih koristi. Vašington smatra da bi Srbija gubitke koji se od nje traže mogla da kompenzuje ulaskom u EU; međutim, ti gubici su toliko veliki na strateškom, identitetskom i geopolitičkom planu da ni jedna strana investicija ili ulazak u EU ne bi mogao da ih kompenzuje – zaključuje Gajić.
