Ako banke ne produže zaostale kredite, i ne daju nove, Jugoslavija će sigurno zapasti u problem, međutim, i sa tim su pred njom teška vremena.
Ovo, između ostalog, piše u jednom od dokumenta CIA-e još iz sedamdesetih godina prošlog veka, kojim je zapravo, američka obaveštajna agencija predvidela raspad SFRJ i krvavi građanski rat.
– Potencijal za katastrofu je stvaran – piše u jednom dokumentu koji se, 10 godina pre smrti Josipa Broza Tita, bavio postitovskom Jugoslavijom. Ovde se navodi mogućnost da Hrvati zatraže ostavke Edvarda Kardelja i Krste Crvenkovskog, a zatim krenu putem secesije koja bi se mogla sprečiti jedino vojnom akcijom pod vođstvom sprskih i crnogorskih generala.
– Dovede li se to do ekstremnog zaključka, to bi moglo da znači građanski rat – navodi se u dokumentima CIA.
Prognoze američkih obaveštajaca su se i obistinile, doduše tek nešto više od deceniju pošto je Tito preminuo.
U dokumentima sa koje su skinute oznake tajnosti zavedeno je i da će posle Titove smrti “ostati samo vojka”.
Slovenija i Hrvatska, zaključak je, su znatno bogatije od drugih delova Jugoslavije i naglašavaju težnje ka nezavisnosti. Za Hrvatsku se, u rečniku na kraju jednog dokumenta, navodi da je je gotovo hiljadu godina bila pod upravom Beča i Budimpešte, s tim što je Dalmacija imala drugačiju istoriju, odnosno bila zemlja pirata, trgovaca i dugogodišnja kolonija Venecije.
– Kosmpoliltskiji Dalmatinci ne dele tako snažno militantni nacionalizam ostatka Hrvatske pa su između dva svetska rata bili skloniji proglasiti Srbe pobednicima i garantom nezavisnosti od neslovenske dominacije – navodi se u spisima CIA.
Deset godina pre nego što je Tito umro, američka tajna obaveštajna agencija ukazuje na “snage koje su decentralizovale političku vlast i kontrolu Jugoslavije više nego u bilo kojem drugom komunističkom društvu”. Ovde se postavlja pitanje “hoće li te snage podriti centralizam u Jugoslaviji” i zaključuje “da izgled posttitovske stabilnosti neće postati jasan još neko vreme”.
– U svakom slučaju, karakter Jugoslavije se menja, a posledice eventualnog rezultata sve su važnije za Jugoslovene, Ruse i Zapad – piše u uvodu jednog dokumenta u kome se citira izjava crnogorskog komuniste i disidenta Milovana Đilasa o mogućnosti sovjetske intervencije u Jugoslaviji.
Ugrožen „posttitoistički“ sistem
Koliko je Jugoslavija u vreme Hladnog rata bila interesantna Amerikancima govori i dokument koji se uporedo bavi ekonomskim i političkim stanjem.
– Jugoslovenski nezavisni komunistički režim ulazi u jedan od najneizvesnijih perioda od raskida sa sovjetskim blokom 1948. Loše ekonomsko vođenje, pogoršanje kreditne situacije, duboko posađene etničke tenzije i nedoraslo političko vođstvo ozbiljno ugrožavaju postitotistički sistem vladanja – navodi se.
Kao dva velika problema sa kojim se suočava Jugoslavija označeni su usporavanje ekonomskog rasta i ponovno pojavljivanje etničkih razlika koje se najozbiljnije vide u zahtevima albanske manjine. Ipak, kao najveći problem označena je slabost nacionalnih lidera posle Tita.
– Zapad će pomoći Jugoslaviji kroz tekuće probleme sa 1,3 milijarde dolara od vlada i još 1,2 milijarde od međunarodnih finansijskih institucija. Ako to bude praćena efektnijim merama stabilizacije, pomoći će Beogradu da 1983. izbegne finansijsku krizu. Trajna finansijska pomoć bi demonstrirala zapadnu podršku nezavisnosti Jugoslavije i mogla bi da dovede do racionalnije domaće politike – zavedeno je u dokumentima CIA.
