„Zapadni pokrovitelji Prištine smatraju da bi vlasti tzv. Kosova na planu odnosa prema SPC i njenim objektima morale povući konkretne poteze da bi uvećale izglede ponovnog zahteva za članstvo u Unesku“, smatra profesor Darko Tanasković povodom zahteva zemalja Kvinte kosovskoj vladi da sprovede odluku o imovini manastira Visoki Dečani.
Na ovaj zahtev država Kvinte burno je reagovalo Udruženje istoričara Kosova „Ali Hadri“ saopštenjem u kome tvrde da je reč o neprihvatljivom pritisku na kosovske institucije.
Profesor Darko Tanasković podseća da je i ranije bilo povremenih upozorenja i apela iz tzv. „međunarodne zajednice“.
– Odnosno, onog njenog dela koji podržava nezavisnost ’Kosova‘ i zalaže se za promovisanje njegovog međunarodno pravnog subjektiviteta, da bi valjalo sprovesti predmetnu pravosnažnu odluku Ustavnog suda u vezi sa vraćanjem uzurpiranog zemljišta manastiru Dečani – podseća profesor Tanasković.
Ovakvo ponašanje, dodaje on, u skladu je „sa shvatanjem da je tzv. Kosovo suverena država, u kojoj se treba izboriti za punu vladavinu prava, kao i da se mora poštovati kulturno nasleđe na njenoj teritoriji, bez obzira na to kojoj nacionalnoj tradiciji, odnosno zajednici pripada“.
– Problematika zaštite srpske kulturne baštine na KiM dodatno je aktualizovana na nedavno održanom zasedanju Generalne konferencije Uneska, gde je zvanično potvrđeno da ono predstavlja stalnu brigu ove specijalizovane agencije UN za obrazovanje, nauku i kulturu. Zapadni pokrovitelji tzv. Kosova mišljenja su, međutim, da bi tamošnje vlasti kad je reč o odnosu prema sakralnim objektima i imovini SPC morale povući konkretne poteze kojima bi uvećale izglede ponovnog zahteva za članstvo u Unesku, koji će sigurno pre ili kasnije podneti – veruje on.
Profesor Tanasković ovome dodaje da je kredibilitet Prištine u ovom trenutku kod većine država-članica izrazito nizak, uključujući i nemali broj onih koje su priznale nezavisnost Kosova.
Nesprovođenje zakonskih i sporazumima utvrđenih obaveza konstanta je ponašanja svih dosadašnjih vlada u Prištini, napominje Tanasković, a ove Kurtijeve naročito.
– Priština je u tome, s jedne strane, razmažena simptomatičnom blagošću onih međunarodnih činilaca koji bi na nju mogli imati uticaj (EU, Velika Britanija, SAD…), dok, s druge, veruje da će Srbija u dogledno vreme biti primorana da izričito ili na neki indirektan način prizna nezavisnost ’Kosova‘, posle čega će sve ostalo, kako tamo procenjuju, izgubiti smisao i značaj, pa čine sve da taj trenutak dočekaju sa što manje sprovedenih mera na koje su obavezni, a koje im ne odgovaraju. Neosnovano, pa i komično reagovanje članova Udruženja istoričara Kosova ’Ali Hadri‘ paradigmatično je za taj opšti stav proizvoljnosti u odnosu na poštovanje zakona, ali i elementarnog društvenog reda i uravnotežene logike, sa konstantnom praksom zamene teza i optuživanja drugih za sopstveno prkošenje svemu što se smatra civilizovanim standardima odgovornog ponašanja – kaže on.
Profesor Tanasković napominje da nije izvesno, ali ni nemoguće, da će im aktualna konjunktura naložiti da poslušaju, ali je sigurno da neće ni na koji način biti sankcionisani, ukoliko se po ko zna koji put ogluše. Lično, dodaje, nije optimista.
– Za ponašanje tzv. Kvinte karakteristična je, uslovno rečeno, ’selektivna principijelnost‘. Doslednošću u stavu da sa na ’Kosovu‘ mora uvažavati specifičan status SPC i njenih imovinskih prava, a pravoslavnim sakralnim objektima i duhovno-kulturnoj baštini uopšte obezbediti fizička bezbednost i neophodno održavanje, nastoji se kompenzovati izrazita politička pristrasnost u korist ’Kosova‘ i nespremnost da se o bilo čemu ozbiljno i obavezujuće razgovara, sem o ishodu onoga što se sasvim neprimereno naziva ’dijalogom‘ Beograda i Prištine, a taj se ishod vidi isključivo u priznavanju kosovske nezavisnosti ili, kako kosovski zvaničnici drsko kažu, uzajamnog priznanja ’dveju država‘ – objašnjava on.
U svakom slučaju, zaključuje profesor Tanasković, bez obzira na taj nepovoljni opšti kontekst i na ovo sistematično ispoljavanje dvostrukih standarda, opomena prištinskim vlastima u vezi sa potrebom da konačno sprovedu odluku svog Ustavnog suda sama po sebi je dobrodošla i potencijalno korisna.
