Srbija će već 2023. godine dobiti Nacionalni centar za rani razvoj dece i inkluziju. Ta vest je obradovala roditelje i staratelje širom zemlje i regiona. Inicijator ove plemenite ideje je Tamara Vučić, a ideja bi prema njenim rečima ostala samo na papiru, da nije prepoznata od strane struke, domaćih eksperata, predstavnika roditelja sa razvojnim teškoćama i naravno od relevantnih ministarstava.
U ekskluzivnom razgovoru za „Vesti“ supruga predsednika Republike govori i koje krajeve otadžbine voli da poseti osim rodne Loznice i koliko joj znači roditeljstvo.
Najavili ste ideju otvaranja Nacionalnog centra za rani razvoj dece i inkluziju „Ukras sveta“. Kako ste došli na ovu ideju?
– Ideja uvek nastaje iz prepoznavanja neke potrebe, snažne želje za nadgradnjom. Kažu da
čovek iz sopstvenog iskustva najbolje može da prepozna potrebe drugih. Kada se naš sin
Vukan rodio, kao svi brižni roditelji i mi smo prolazili kroz razne nedoumice, pitanja, oslanjali se na informacije dobijene od prijatelja, sa interneta. Srećom, svaku tu informaciju ili savet mogli smo da proverimo u direktnoj komunikaciji sa doktorima,
što nam je, posebno u prvih godinu dana, umnogome olakšalo roditeljski posao. Moje misli su otišle u pravcu zahvalnosti što mi se takva mogućnost pruža, ali i želje da se obezbedi ista prilika za svakog roditelja, nezavisno od toga da li on živi u Beogradu ili nekom drugom mestu u Srbiji. Tako se rodila ideja o Nacionalnom centru za rani razvoj dece i inkluziju, iz prepoznavanja važnosti jednog osetljivog perioda u životu svakog deteta i svakog roditelja ili staratelja. Prema većini istraživanja, prvih tri, odnosno pet godina života čini osnovu za kreiranje i određivanje čak do 70 odsto kasnijeg razvoja deteta. Ipak, ideja bi ostala samo ideja na papiru da nije prepoznata od strane struke, naših eksperata, predstavnika roditelja dece sa razvojnim teškoćama i zaostajanjem u razvoju, i naravno ministara relevantnih ministarstava.
Jedinstvena ustanova
Čime će se baviti ova multidisciplinarna ustanova?
– Naša ideja je da fokus stavimo na porodicu. Jedini ispravan način da se zaista pomogne dečici, jeste da se osnaže i ohrabre oni kojima deca najviše veruju i sa kojima provode najviše vremena, a to su njihovi roditelji i staratelji. Centar je, dakle, zamišljen kao jedinstvena ustanova koja ima sveobuhvatan pristup ranom razvoju dece. To će biti dom za sve kojima pomoć treba, bilo da su u pitanju deca sa razvojnim kašnjenjima, zaostajanjima
u razvoju ili deca potpuno redovnog razvoja. Posebno želimo da se usredsredimo na ranu detekciju i ranu intervenciju, kako bi se predupredile neke ozbiljne posledice, a životi dece produžili i olakšali. U tom smislu, poseban pravac delovanja biće naučnoistraživački centar, jer želimo da obezbedimo prostor za naučno usavršavanje, razmenu iskustava i dobrih praksi. To je jedini način da, kroz zajedničko delovanje, načinimo ozbiljnu promenu.
Paralelno sa fizičkom izgradnjom Centra (otvaranje najavljeno za 2023. godinu) podizaće se svest o važnosti ranog razvoja dece. Kako napreduju edukativni programi?
– Važno pitanje. Centar nam neće biti od posebne koristi ukoliko se ne prepozna značaj
ove teme. Zato je naša ideja da zajedno u javnosti podignemo svest o ranom razvoju dece. Ovaj razgovor je svakako jedan od načina, ali smatram da medijska svetla treba ustupiti, pre svega, ljudima koji su izučavanju ovog perioda u životu deteta posvetili celo svoje obrazovanje, da ne kažem život. Takođe, započete su edukacije za primenu programa ranih
intervencija, a u sklopu obuke stručnjaka iz tri sistema (zdravlje, socijalna zaštita i predškolsko vaspitanje i obrazovanje). Cilj je da se unaprede usluge razvojnih savetovališta u celoj Srbiji, kao mreža podrške radu budućeg Centra.
Pomažemo i regionu
Do sada su roditelji suočeni sa autizmom i drugim problemima i smetnjama u razvoju dece morali da idu u inostranstvo po pomoć. Da li je realno očekivati da deca sa sličnim problemima iz regiona i šire dobiju pomoć u Srbiji?
– Ambicija članova Radne grupe i moja lična želja je da Centar za RRDiI bude regionalni, kako se to danas popularno kaže, hab. Smatram da za to svakako imamo potencijala, odličnih stručnjaka, posvećenih i radnih. Nije tajna da već sada imamo veliku posetu iz nama susednih zemalja kada je ova tema u pitanju. Našim ekspertima se veruje, jedini
problem je što ih nema dovoljno. Ono što je važno istaći jeste da se planski pristupa rešavanju i ovog problema.
Dugo se čekalo na ovakvu ustanovu. Da li to znači da Srbija staje rame uz rame sa razvijenim zemljama u oblasti medicinske pomoći?
– Verujem da smo svoju stručnost i veštinu pokazali kroz upravljanje krizom izazvanom
COVID-19, posebno u onom prvom naletu, kada se ni zemlje bogatije i naizgled organizovanije od nas, nisu dobro snašle. Srbija ima dobar zdravstveni sistem i divne medicinske radnike koji rade danonoćno kako bi sačuvali ljudske živote. Centar je način da sistemski i strateški pristupimo jednoj od najvažnijih tema. U izgradnji zdrave nacije treba
krenuti od početka.
Roditeljstvo i najlepše i najteže
Majka ste dečaka. Koliko je lepo, ali i teško biti roditelj?
– Najlepše i najteže na svetu. Najlepše, jer ta divna bića zrače ljubavlju i nežnošću i jedino tako možete da uzvratite. Deca su čudo prirode, ne mislim da preterujem. Najteže, zbog odgovornosti, bez koje nema ni roditeljstva. To je, sigurna sam, najbolja stvar koja mi se u životu desila i na tome sam Bogu zahvalna svakoga dana.
Dijaspora se vraća
Pošto je ovaj Centar jedini takvog obima u Evropi, znači li to i mogućnost da se pomogne našim ljudima u dijaspori koji imaju decu sa problemima u razvoju?
– Naravno, to su naši ljudi, državljani naše zemlje, ma gde da trenutno žive. Imam dosta poznanika i prijatelja koje je život, sticajem okolnosti, odveo daleko od domovine. Svi do jednog žele da se, pre ili kasnije, vrate u Srbiju, a neki su to već učinili. Mi danas gradimo takvu Srbiju, u koju žele ljudi da se vrate.
Veličanstvene lepote Srbije
Snimili ste spot koji promoviše lepote Srbije. čime ste najviše očarani u našoj zemlji?
– Naša zemlja je veličanstvena u svojim prirodnim lepotama, živopisnim selima, posebno ljudima koji je krase. Beograd je metropola, nekada samo po čuvenju, danas i suštinski. Putujem po Srbiji često, volim da posetim i manastir Tumane i fruškogorsko vinogorje, Rtanj, Taru, Sremske Karlovce, Palić, Vlasinsko jezero i, naravno, moj rodni grad, Loznicu.
